Српска православна црква и њени верници у среду, 14. августа обележиће почетак Госпојинског поста који траје до 27. августа. То је најкраћи, двонедељни пост, али веома строг, испред кг по строгости предњачи само Васкршњи. Уведен је у част и према примеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је време пре упокојења провела у сталном посту и молитви.
Пост је изузетно строг – свих дана се пости на води осим недељом када су дозвољени уље и вино. Изузетак се прави и 19. августа када је празник Преображења Господњег и тада је дозвољено јести рибу.
Госпојински пост увек почиње 14. августа, на дан Светих мученика Макавеја, а претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, познатијем као Велика Госпојина, који се прославља 28. августа и познат је као празник мајки и деце, када жене обавезно треба да се причесте.
Треба имати у виду и да пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.
Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. Ослобађање духа и тела од погрешних мисли и дела уз молитве представља суштину хришћанског поста.
Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.
