Познато је да је репродуктивни развој биљака, а посебно развој и функционалност полена, веома осетљив на топлотни стрес.
Наиме, када се током развоја цветова јави екстремна врућина, као што је то овог лета било у првој половини јула у Србији, али и сада поново током августа, то може имати вишеструке негативне последице по цвет, укључујући лошији транспорт хранљивих материја до полена, његову смањену виталност, па и неуспешно ослобађање.
Међутим, недостајало је истраживања која би тестирала како овакав полен, који је био изложен високим температурама, утиче на развој ларви пчела, нити да ли ларве пчела могу да се развијају и преживе хранећи се оваквим поленом. Другим речима, нисмо имали одговор на питање да ли биљке изложене топлотном стресу адекватно задовољавају прехрамбене потребе својих опрашивача – све до сада.
Једна нова студија испитала је управо овај проблем.
Група истраживача са Државног универзитета Мичиген у САД експериментално је испитала како краткотрајно излагање цветница екстремној врућини утиче на понашање пчела, њихову плодност, развој и на преживљавање потомака. У току експеримента, ово излагање било је врло ограничено – само 4 сата на температури од 37,5 °Ц – али резултати никако нису охрабрујући.
Наиме, истраживање је показало да високе температуре могу драстично утицати на репродукцију пчела. Женке пчела које су на располагању имале само биљке изложене топлотном стресу, иако је број цветова био сличан у обе експерименталне групе, положиле су чак 70% мање јаја него женке које су на располагању имале биљке које нису биле изложене топлотном стресу.
Топлотни таласи негативно утичу како на домаће пчеле, тако и на тзв. солитарне врсте, које не живе у кошницама али су свеједно кључне у процесима опрашивања
Истраживање спроведено у САД није показало промену само у броју положених јаја: након излагања биљака високим температурама, промењена нутритивна вредност полена одразила се и на преживљавање ларви пчела.
У току истраживања, ларве које су конзумирале полен са испитиваних биљака имале су значајно нижу стопу преживљавања од контролне групе. Чак и оне ларве које су успеле да преживе, развијале су се спорије и имале су краћи животни век од јединки које нису конзумирале полен изложен топлотном стресу.
Овај резултат није важан само за наше разумевање понашања домаћих пчела у време учесталијих и интензивнијих топлотних таласа, већ је важан и за будућност тзв. солитарних пчела, које су важан елемент наших екосистема.
Наиме, опрашивање, односно преношење полена са једне биљке на другу, представља једну од најважнијих екосистемских услуга, јер омогућава полно размножавање и опстанак биљака цветница. Интеракције између биљака и опрашивача су од кључног значаја за пољопривредну производњу и очување природних екосистема. Многи организми учествују у опрашивању, али пчеле су несумњиво најважније међу њима.
Мада када помислимо на пчеле обично помислимо на пчеларство и „домаће” кошнице, већина пчела на свету, око 80% свих врста пчела, заправо живи солитарним, односно самосталним начином живота, што значи да свака женка прави појединачно гнездо за себе и своје потомке.
За разлику од тзв. социјалних пчела, у које спада и европска медоносна пчела (Апис меллифера), а које живе у великим гнездима и формирају колоније, солитарне пчеле имају специфичан начин живота због којег су њихова гнезда тешко уочљива и често неприметна.
Пошто различите биљке имају цветове разних величина и облика, оне захтевају присуство опрашивача који се такође разликују по величини и облику. То значи да није довољна само једна врста пчела да би процес опрашивања био потпун: потребна је разноврсност опрашивача како би све биљке биле ефикасно опрашене.
Самим тим, иако је њихов животни век релативно кратак и не праве мед, солитарне пчеле свеједно имају непроцењиво важну улогу у опрашивању, а која је данас угрожена све интензивнијим и чешћим топлотним таласима.
Постоје потенцијална решења за овај проблем – али то није једини начин на који климатске промене утичу на пчеле и њихову улогу у екосистему.
Аутори студије о утицају врућина на полен истичу хитну потребу за стратегијама и решењима која би пољопривредне културе које се опрашују пчелама заштитиле од високих температура. Један од предлога је коришћење надземног наводњавања за хлађење поља током периода екстремне врућине, што може помоћи у заштити полена и очувању његове нутритивне вредности.
Међутим, чак и у идеалном сценарију, оваква решења не би уклонила све проблеме са којима се пчеле суочавају у светлу климатских промена.
Већ је познато да промене климе изазивају неусклађеност између периода цветања биљака и периода активности пчела, као и померање географског распрострањења (ареала) одређених врста, што доводи и до њиховог просторног размимоилажења, а не само временског. Као резултат, биљке и њихови опрашивачи се не проналазе, чиме се прекида њихов суштински важан однос.
Такође, поред утицаја на полен, нагли пораст температуре може код пчела изазвати акутни стрес и смрт, топлотни таласи могу проузроковати хронични физиолошки стрес, док ефекти дугорочног загревања окружења могу бити суптилнији и кумулативни, изражени у променама у величини тела, фенологије, понашања, животног века и ремећења односа полова унутар популација пчела.
