Републички Фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), исплаћује пензије и накнаде за остала права из пензијског и инвалидског осигурања за око 63.000 корисника у иностранству, од чега највећи број њих, више од 50.000 живи у државама чланицама бивше СФРЈ.
У последњем издању Гласа осигураника, гласила Фонда ПИО наводи се да осталих око 13.000 корисника живе у некој од 28 држава света.
Када је реч о подношењу захтева, уколико је будући пензионер радио у Србији, а када је стекао услов за пензију живи у другој држави, он захтев за пензију подноси у пензијском фонду те државе која ће захтевом о томе обавестити српски Фонд ПИО.
“Да би добили инострану пензију или за странце који су у Србији остварили право на исту неопходно је да захтев за пензију поднесу искључиво у држави у којој као осигураник имају пребивалиште”, објашњавају из ПИО Фонда.
Из ове институције истичу да није потребно подносити појединачне захтеве за остваривање права у Србији и у осталим земљама. Захтев поднет у једној држави сматра се захтевом за пензију у свим државама у којима осигураник има стаж. Изузетак од овог правила је случај када се захтев подноси држави са којом није закључен споразум о социјалном осигурању. Ако се то деси, осигураник може право на пензију да оствари непосредним подношењем захтева носиоцу осигурања у тој држави.
Обавеза Фонда ПИО је да пре свега утврди стаж у Србији, па ако је трајање тог стажа довољно за остваривање пензије фонд ће донети решење и утврдити право на такозвану самосталну пензију.
За овакву принадлежност стаж остварен у иностранству није потребно урачунавати, па зато и није неопходна претходна потврда од иностраног пензијског фонда. По доношењу решења у све државе у којима је остварен стаж упутиће се обавештење о захтеву, уз потврду стажа из Србије, као и обавештење о коначном поступку.
Из Фонда ПИО наглашавају да на основу документације инострани пензијски фонд спроводи поступак према прописима те државе и на основу тога одлучује о праву на пензију. То што су испуњени услови за принадлежност у Србији не значи да су испуњени и у иностранству. Могуће је и обрнуто. Да се због повољнијих услова за пензионисање оствари инострана, али не и домаћа пензија.
У случају да будући пензионер добије српску, али не и инострану пензију, потребно је да по испуњењу услова за инострану принадлежност поново поднесе захтев и то опет у држави у којој живи, без обзира на то што је реч о пензији из стране земље.
Како су за Бизнис.рс појаснили из Фонда ПИО, начином обрачуна искључује се могућност умањивања пензије из иностранства.Са сваком државом са којом Србија има потписан споразум о социјалном осигурању, питање осигураника се појединачно решава. Када се укупан стаж као услов за пензију потврди, решење и висину износа пензије доноси свака земља посебно према подацима о зарадама и стажу оствареном у тој земљи.
“Уколико је реч о сразмерној пензији све државе примењују сличан принцип приликом обрачуна висине пензије. У обрачун се узимају искључиво зараде остварене у Србији. Затим се висина пензије одређује као да је сав урачунат стаж навршен у Србији, а потом се од тако добијеног износа обрачунава сразмеран део који одговара уделу српског стажа у укупном трајању. Тако се искључује могућност да, на пример, ниже зараде у Србији умање неку другу пензију”, наводе наши саговорници из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Бизнис.рс
