„То је за нас апсолутно неприхватљиво. То је неочекивано ниско са њихове стране јер са том понудом не стижемо ни до 52.000 динара, што значи да минималац за следећу годину не би покрио ни минималну потрошачку корпу из ове године“, рекао је он.
Додао је да предложеним повећањем од осам до 10 одсто, не би могло да се дође до цифре од 650 евра, колико је планирано да минималац износи 2027. године.
„Неопходно је да из године у годину повећање буде најмање 18 одсто да би се достигла та цифра, а ако би повећање за ову годину било између осам и 10 одсто, онда би следеће и 2026. године повећање требало да буде скоро 30 одсто да би се достигла зацртана сума, што је тешко за очекивати“, навео је Михајловић.
Истакао је да синдикат неће одустати од свог предлога да минималац буде 60 одсто потрошачке корпе, односно око 62.000 динара.
Што се послодаваца тиче, они су, каже, задовољни владиним предлогом јер се поклапа са њиховим.
„Према ономе што се чуло од представника Владе Србије постоји спремност да се смањи оптерећење на зараде, што су послодавци тражили и то на неопорезиви део зараде, док се доприноси, што је такође тражила Унија послодаваца Србије, неће смањивати“, истакао је он.
Стевановић: Нереална очекивања синдиката да минимална зарада буде 61.000 динара
Влада Србије је данас у преговорима са синдикатима о минималној цени рада изашла са предлогом да повећање минималне зараде буде између осам и 10 одсто, изјавио је државни секретар Министарства финансија Саша Стевановић и истакао да влада остаје одговорна у вођењу своје економске политике и да су повећање плата, пензија и минималца само један од приоритета.
Стевановић је рекао за Танјуг да је и председник Србије Александар Вучић изнео да је у оквиру програма Србија 2027. циљ да минимална зарада у 2027. буде 650 евра.
Стевановић је подсетио да је по закону влада дужна да до 15. септембра донесе одлуку о минималној цени рада за следећу годину.
„Влада Србије води одговорну економску политику, одлучно и онако, конзервативно и добро приступа сваком проблему, па између осталог и овом данашњем и ономе што нас очекује у будућим данима. Ми смо посвећени апсолутно очувању макроекономске стабилности, а то се потврдило и претходним одлукама“, рекао је Стевановић.
Он је додао и да је резултат политике ове владе и то што је у Србији тренутно рекордна висока запосленост од 50,9 одсто и да данас 2,315 милиона људи ради, прима плату и уплаћују доприносе.
Стевановић је казао да су у току преговори представника Владе Србије и социјалних партнера о минималној цени рада за следећу годину, који нису нимало лаки, али како је нагласио, „на корак до циља да се изједначи минимална потрошачка корпа и минимална зарада“.
„Из тог разлога, синдикалци су се преусмерили да се минимална зарада буде 60 одсто просечне потрошачке корпе, што је негде око 61.000 динара, а то је апсолутно нереално у овом тренутку“, рекао је он.
Скоро 50 одсто послодаваца најавило отпуштања уколико буде повећана минимална зарада
Према речима Стевановића, послодавци су спремни на повећање минималне зараде у следећој години од 7,6 одсто, што је заправо онолико колико су очекивали номинални раст бруто домаћег производа (БДП).
„Међутим, резултати анкете међу послодавцима показују да чак једна трећина послодаваца сматра да уколико дође до било каквог повећања минималне зараде, они нису спремни заправо да то поднесу, а чак 47 одсто њих сматра да ће било какво повећање минималне зараде довести до отпуштања“ , рекао је саговорник Танјуга.
Он је додао и да је у Србији реални раст привреде од 4,2 одсто, а номинални раст од 7,6 одсто, па тако захтеви синдиката за повећање минималне зараде од 30 одсто, добро звуче , али ништа добро не би донели јер би следећи корак био или значајно отпуштање или повећан инфлаторни ефекат, односно раст инфлације, а то никако није нешто што било ко одговоран и ко се одговорно бави економском политиком, може да прихвати и да подржи.
Стевановић је навео и да је минимална потрошачка корпа један од неких шест критеријума који се заправо користи приликом утврђивања минималне зараде.
Подсетио је и да је 2012. однос минималне потрошачке корпе и минималне зараде био 60 одсто, док се у овој години тај однос смањио за 12 процентних поена, јер је како је нагласио 1. јануара ове године било повећање минималне зараде од 17,8 одсто, док је реалан раст био 12,4 одсто, а то је оно што подразумева повећање куповне моћи минималне зараде и људи који минималну зараду примају.
Стевановић је нагласио и да Влада Србије не размишља о смањењу доприноса и да они за пензијско-инвалидско, за здравствено осигурање, као и за незапосленост остају на нивоу на ком су и сада дефинисани.
„Ићи ћемо са пореским растерећењем, наравно јер не желимо да додатно оптеретимо зараду порезима, већ ћемо задржати тај ниво који је и сада, односно држава ће преузети значајан део повећања минималне зараде на себе“, нагласио је он.
Стевановић је поновио да је влада изашла данас са предлогом да повећање минималне зараде буде у интервалу између осам и 10 одсто, рекавши да ће видети како ће се ствари одвијати у наредним данима, подсетивши да је по закону влада дужна да до 15. септембра донесе одлуку о минималној цени рада за следећу годину.
Он је позвао све учеснике у преговорима о висини минималне зараде за наредну годину на конструктивни дијалог до краја самих преговора.
Стевановић је подсетио и да је минимална цена рада реално увећана током последњих пет година у Србији за око 25,5 одсто.
