„То је реална финасијска претпоставка за наредну годину, у складу са инфлацијом и растом бруто домаћег производа. Ако је БДП претпоставка раста, рецимо четири одсто, не може оптерећење привреде да буде 15 одсто”, рекао је Атанацковић, који је учесник преговора о минималној цени рада.
Атанацковић је оценио да синдикати у први план увек истичу социјалне захтеве, као што су мале плате, не уважавајући остале параметре.
„Синдикати са правом, јер им је то посао, износе социјалне проблеме. Повећањем минималца, синдикати предлажу и повећање свих осталих зарада. То је социјални проблем и нема никакве везе са послодавцима. На крају, то је немогуће и за укупне могућности државе“, навео је Атанацковић.
Он је изјавио да из године у годину минималац прима све мање запослених.
„Годинама смо рачунали да је то неких 350.000 запослених. Сада је, према реалним показатељима и папирима, то неких 112.000. Не могу се укупне могућности живота сводити на тај број”, рекао је Атанацковић.
Он је додао да је већина послодаваца за повећање минималца, али да је важно њихово финансијско растерећење у неким другим аспектима, попут пореза и доприноса.
„Држава не смањује доприносе, сматрајући да то није добро. Доприноси су сада нешто испод 60 одсто. Ипак се иде на повећање неопорезованог дела плате. Ове године је та неопорезива граница 25.000 динара, а колика ће бити 2025. видећемо тек када се буде прецизирала минимална цена рада”, изјавио је Атанацковић.
B92/Fonet
