У Србији су зараде у последњих 15 година увећане скоро три пута, а истовремено је расла и вредност потрошачке корпе, само нешто споријим темпом, али велики део раста плата је последица инфлације, пише Демостат.
И статистичка табела и сопствено искуство не потврђују да је током, готово деценије и по, стандард двоструко или троструко увећан, преноси Бета.
„Никад веће“, како тврде представници власти, повишице просечних, а посебно минималних плата нису довољне да реше проблем грађана који су у ризику од сиромаштва, јер ако и кад покрију минималну потрошачку корпу, креирану за трочлано домаћинство, уколико је само једна особа запослена, та породица живи испод линије сиромаштва.
Од земаља у региону, највећу просечну плату у мају ове године (што је последњи објављени податак) имали су Словенци, 1.502 евра, а код њих је и највиши износ минималне зараде – 949 евра.
Следе Хрвати са просеком од 1.324 евра и са 677 евра минималца. Србија је на трећем месту по просечној нето заради од 856 евра, али је од осам рангираних земаља према висини минималне зараде на петом месту, испред је, осим словеначких и хрватских радника још и Република Српска где је најнижа плата 461 и Црна Гора са 450 евра.
Оно чиме се званичници нису бавили је медијална зарада у Србији, која је у мају ове године износила 77.579 динара, што значи да половина запослених има примања која иду до тог износа.
Ако је, не рачунајући око пола милиона неформално запослених, углавном у пољопривреди, у регистрованом радном односу 2,37 милиона људи, то значи да близу 1,2 милиона радника једва саставља крај са крајем, уколико су једини запослени у породици.
