Ове недеље, екстремни временски феномени познати као водени торнади – врста торнада – су доспели на глобалне насловнице, јер се верује да су изазвали потонуће луксузне јахте “Баyесиан” која је превозила британског технолошког тајкуна Мајка Линча и друге, недалеко од обале Сицилије.
Окретање над копном и водом, ови застрашујући феномени су чешћи него што мислимо.
То су ноћне море сваког морнара: огроман, ротирајући стуб ваздуха и магле против олујног неба, који прети да удари или чак преврне њихов брод. Познати као водени торнади – врста торнада – ови екстремни временски феномени су ове недеље доспели на глобалне насловнице, јер се верује да су изазвали потонуће луксузне јахте “Баyесиан” која је превозила британског технолошког тајкуна Мајка Линча и друге, недалеко од обале Сицилије. Иако ови торнади звуче као ретки догађаји, и водени и копнени торнади су чешћи у Европи него што мислимо, тврде стручњаци.
– Водени торнади су у суштини торнада који се јављају изнад воде. – Торнадо је ротирајући стуб ваздуха који се простире од олујног облака, – каже Питер Гронемејер, директор Европске лабораторије за јаке олује, организације која има за циљ да помогне Европи да се припреми за јаке олује путем научних истраживања, комуникације и бољег прогнозирања.
У Европи се сваке године забележи око 300 торнада на копну и 500 водених торнада, каже он, позивајући се на податке из Европске базе података о екстремним временским приликама. Иако је ово знатно мање него у САД, где се сваке године дешава око 1.000 торнада, претња је и даље озбиљна и захтева боље разумевање и припрему, нарочито јер насилни торнади наносе штету и губитке и у Европи. У 2021. години, смртоносни торнадо је захватио села у Чешкој, усмртивши неколико људи и повредивши више од 150. Регионални гувернер описао је догађај као „живи пакао“.
Међутим, стручњаци, укључујући Гронемејера, упозоравају да Европа потцењује ризике које доносе торнада и водени торнади. Један од могућих разлога је то што временске службе у европским земљама функционишу независно и не деле рутински податке о времену једне са другима.
– Када бисте сматрали целу Европу као једну целину, схватили бисте да торнади нису толико ретки, – каже он. – Али свака од ових временских служби покрива само један одређени део земље, и наравно, унутар тог малог подручја торнади се неће често појављивати. Због тога сматрамо да је то потцењена претња – свака временска служба ће торнадо видети врло ретко, и у том тренутку ће вероватно бити веома изненађени догађајем, мислећи – тешко је припремити се за то и издати упозорење. – Не сматра се довољно великим ризиком.
На пример, анализа чешке катастрофе је закључила да – извештаји сведока прикупљени након торнада показују да многи људи нису били свесни ризика повезаног са торнадом. Већина људи је покушала да се склони у најсигурнији део куће, али је то често било прекасно.
Водени торнади могу изгледати мање претећи људима на копну, али могу бити застрашујући док се крећу према лукама и обалама, могу преврнути бродове и не остају увек на води. Анализа торнада и водених торнада забележених у Италији од 2001. до 2016. године показала је да је било 707 водених торнада и 371 торнадо, при чему је 25% водених торнада стигло до копна и постало торнада.
Водени торнади се обично јављају током релативно слабих олуја, каже Гронемејер. – Чак их називамо и торнадима по лепом времену, каже он. – Врло често се јављају у мирним ситуацијама у близини обала, где често имате интеракцију ветрова из једног правца са копна и ветрова из другог правца са мора, па можете добити ветрове из различитих праваца у блиском простору. На месту где се ови ветрови сусрећу долази до ротације.
С друге стране, – веома јаки торнади се обично развијају уз веома јаке грмљавинске олује које ротирају, – додаје Гронемејер. – Зовемо их суперћелије – велике грмљавинске олује са ротирајућим узлазним струјама. (Прочитајте више о научницима који јуре торнада како би открили тајне деструктивних олуја.
У последњих неколико година, доприноси ловаца на олује помогли су да се створи јаснија слика о томе када и где су ови феномени највероватнији. Анализа торнада и водених торнада пријављених између 2000. и 2019. године у Каталонији, на Иберијском полуострву, показала је да је југ Европе тачка са великом учесталошћу ових појава, са 105 торнада и 329 водених торнада пријављених на подручју од 32.000 км² – једна од највећих густина у медитеранском басену.
Слике водених торнада које су снимили људи мобилним телефонима и поделили на друштвеним мрежама биле су кључне за боље документовање ових олуја, каже Ориол Родригес са Универзитета у Барселони, један од аутора студије о Каталонији. Док се велики, снажни торнади – могу детектовати коришћењем оперативних метеоролошких радара, већина слабих торнада и водених торнада није видљива овом технологијом, – јер су мали, каже он. – Зато су главни извори информација директни сведоци. Фантастично је што људи могу допринети побољшању детекције овог феномена, помажући научницима у спровођењу нових студија.
Анализа 234 водена торнада забележених на Балеарским острвима у Шпанији између 1989. и 2020. године показала је да се већина дешава у јесен, с највећом учесталошћу у септембру. Анализирајући њихову повезаност с температуром површине мора, аутори студије открили су – већу учесталост водених торнада с вишим вредностима температуре, посебно између 23°Ц и 26°Ц”. Италијанска студија је такође показала да се водени торнади углавном развијају у јесен.
Разумевање како климатске промене утичу на водене торнаде и торнада представља још један изазов, каже Гронемејер. Свеукупно, климатске промене доводе до јачих олуја у Европи. – Доступно је више енергије за врло снажне олује – то је повезано с вишом стопом испаравања која се дешава при вишим температурама, – каже Гронемејер. Топлији ваздух може садржати више водене паре, која се кондензује у облаку и претвара у капљице воде или ледене кристале, и док се то дешава, ослобађа топлоту која потом покреће грмљавинске олује. – Дакле, ако имате више водене паре у ваздуху, олује постају снажније, – додаје Гронемејер. – Ово се дешава у јужној и централној Европи, а посебно око северне Италије, – где се топао ваздух из Средоземља сусреће с Алпима.
За торнада и водене торнаде, утицај климатских промена може бити донекле другачији и још увек није у потпуности разјашњен, каже он. На пример, чини се да се сезона олуја на Медитерану продужава, са све више олуја у августу, пре традиционално олујних месеци септембра и октобра, каже Гронемејер.
Обично, топао и сув ваздух из Сахаре покрива већи део Средоземног мора, формирајући неку врсту поклопца који не дозвољава ваздуху изнад морске воде да се подигне. Међутим, – како се температура површине мора повећава, лакше можете добити ситуацију у којој влажан, топао ваздух испод пробија овај поклопац ваздуха који долази из Сахаре, – што резултира олујом, каже Гронемејер. – Тако топлије температуре површине мора могу довести до више олуја раније у сезони.
Током лета 2022. године, рекордно топлотно таласање над Средоземним морем имало је кључну улогу у изазивању деструктивног дереча, дуготрајне, снажне олује. Температура површине мора достигла је локално невиђене вредности до 4,6°Ц више од просека за то годишње доба. Од тада, светски океани настављају да обарају температурне рекорде.
Усред растућих глобалних напора да се изборимо са екстремним временом, Европска лабораторија за јаке олује покренула је кампању под називом „Тим“ која има за циљ да побољша наше разумевање јаких олуја, посебно у близини планинских масива. Кампања ће повезати податке метеоролошких служби из различитих европских земаља и прикупити додатне податке помоћу мобилних радара, метеоролошких балона и сензора. Ово ће на крају помоћи да се прецизније прогнозирају ове олује, каже Гронемејер – и да се припремимо за њих.
У случају несреће јахте код Сицилије, где је олуја очигледно била веома снажна, није јасно да ли је стуб који је примећен изнад мора био водени торнадо или налет ветра, што он описује као – пуно ваздуха који долази из олује, сусреће се са површином Земље, шири се и производи веома јак ветар. На копну стручњаци могу испитати облик стазе оштећења након олује како би проценили о којој врсти се тачно ради. Али то није могуће на води, где олује не остављају трагове осим уништених бродова, што није довољно да се створи јасна слика догађаја, објашњава он.
Извор: Србија Данас
