Дан Усековања хришћани проводе у молитви, уздржавању и строгом посту, а народ се окупља у цркви на литургији
Православни хришћани и Српска православна црква 11. септембра обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља, успомену на смрт пророка. Свети Јован се слави и 20. јануара, у знак поштовања према свецу који је, по предању, крстио Исуса Христа.
Српска православна црква овај празник сврстава међу славе. У хришћанском свету се обележава као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин царица Јелена.
Ирода Антипе, глава одсечена („усекована“) и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому, те се зато у Србији празник назива „Усековање“.
Свето Писмо овако бележи тај догађај:
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи засожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.
Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен томи гром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.
Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију.
Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.
Усековање главе Светог Јована – веровања и обичаји
Дан Усековања хришћани проводе у молитви, уздржавању и строгом посту, а народ се окупља у цркви на литургији.
Никако не треба да се једе или пије нешто црвено, јер подсећа на проливену крв Светог Јована Крститеља.
На тај дан се не весели, нити се у руке узима нож, у знак сећања на страдање Јованово. Верује се, да на овај празник, не треба јести ништа из тањира, нити са тацне. Такође, избегава се било какав рад, како напољу тако и дому.
У српском народу постоји обичај братимљења – „по Богу и светом Јовану“, а Јовањдан је једна од најчешћих слава.
