За сваког хришћанина, крштење представља светињу, први и најважнији корак на путу ка вери и спасењу. Тај тренутак се урезује у сећање породице, често праћен радошћу и свечаношћу, и представља чин којим се хришћанска душа предаје Богу. Међутим, у одређеним животним околностима, дешава се да нека особа није сигурна да ли је уопште крштена. Ова неизвесност уноси немир, посебно код оних који трагају за духовним миром и идентитетом.
Ова дилема често потиче из времена када је комунистичка власт у Југославији, како директно, тако и суптилно, ограничавала верске слободе. Генерације које су одрасле у то време сведоче о многим ситуацијама у којима су родитељи или баке и деке децу крштавали у тајности, из страха од последица. Такви поступци често су остали непознати самом детету, које је одрастало несвесно овог кључног тренутка. Иако су та времена иза нас, њихове последице и даље одјекују. Данас, неки људи и даље не знају са сигурношћу да ли су примили Свету тајну крштења, и та дилема им доноси духовни немир.
Старешина Саборног храма Светог Петра и Павла у Петроварадину, протојереј Благоје Катић, за „Религију“ објашњава да у таквим ситуацијама Црква нуди решење, водећи рачуна о сваком појединцу и његовој духовној потреби.
– Прво што треба урадити јесте проверити црквене књиге, где се чувају подаци о сваком крштењу – објашњава отац Благоје и додаје да уколико из било ког разлога ове књиге нису доступне или су уништене, следећи корак је контактирати могуће сведоке. То су најчешће родбина, пријатељи или кумови који би могли да посведоче о том светом чину.
Међутим, шта ако нема више сведока или су они преминули? Света тајна крштења је непоновљива, за разлику од покајања (исповести), причешћа, брака и јелеосвећења који су поновљиви. Црква је предвидела решење и за такве ситуације, како би сваки верник могао да живи у миру, без сумњи.
– Ако не може да се докаже да ли је неко крштен, а та особа није сигурна да ли је примила Свету тајну, свештеник обавља посебан чин – истиче отац Благоје.
– Тада, приликом чина крштења, свештеник изговара форму: “Ако ниси крштен(а), крштава се слуга Божији (име) у име Оца и Сина и Светога Духа”. Црква веома води рачуна о свим животним ситуацијама – додаје протојереј Благоје Катић.
Ова посебна молитва, једноставна али дубоко значајна, пружа духовни мир онима који су у недоумици. Крштење је свети темељ сваког хришћанина, чин којим се прима благодат Духа Светога и отвара пут ка вечној заједници са Богом. Чак и у тренуцима несигурности, Црква брине о сваком вернику, доносећи светлост у тренутке таме и сумње.
Као аутор књиге „Живети Христом“, протојереј Благоје Катић напомиње да је Христос увек присутан у животима оних који га траже, чак и када не знамо све одговоре. Црква кроз обреде и молитве доноси утеху и сигурност, усмеравајући вернике ка светлости вере и вечном јединству са Господом.
женаблиц.рс
