Српска православна црква 21. септембра обележава празник Рођење пресвете Богородице Марије, познатији у народу као Мала Госпојина, који је у црквеном календару обележен црвеним словом.
Слави се успомена на дан када је рођена Пресвета Богородица Марија, у дому Јоакима и Ане у Назарету. Сматра се веома битним празником и за њега се везују бројна веровања и обичаји.
Јоаким и Ана дуго нису могли да имају деце, али им је Бог услишио молитве и под старе дане им подарио ћерку. Дали су јој име Марија и заветовали се да ће она служити Господу.
Богородица Марија, плод молитава својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, а са 14 година се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена благовест да ће родити Сина Божијег.
Празник који је посвећен Богородици Марији и који се обележава на овај дан се у нашем народу слави уз бројне живописне обичаје, а посебно се радују жене, јер је велики број обичаја везан за рађање деце. Као и на Велику Госпојину, жене не би требало да се прихватају послова у кући и око ње.
Некада је Мала Госпојина означавала време када се почиње са јесењим орањем и сетвом. Верује се да лепо време на овај празник најављује ведру јесен и суву зиму.
Често се за Малу Госпојину каже да је весео празник јер су јесење свадбе обично почињале од овог датума, посебно јер се веровало да ће уговарање брака на Малу Госпојину донети младенцима посебан благослов.
Поред тога многи славе Малу Госпојину као крсну славу, а одржавају се и бројни вашари и сабори, у част Богородице, па би требало лепо да се средите и обучете.
Према старом народном веровању, лековито биље које се сакупи између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, али се од данас више не иде у шуму, јер напоље излазе звери и и природа се спрема за зиму.
