Ово лето је било у просеку за више од три степена топлије од нормале и за готово цео степен топлије од претходно рекордног лета 2012. године, преноси портал Клима101.
У питању је такозвано метеоролошко лето, које се разликује од календарског и траје од 1. јуна до 31. августа.
У Србији је, према подацима РХМЗ, током лета забележено чак пет топлотних таласа, што су периоди од најмање пет узастопних дана када је температура веома или екстремно висока.
Два топлотна таласа – један средином јула и други средином августа – била су посебно дуготрајна и интензивна, са температурама које су биле и 10 степени више од нормалних за те периоде.
Оволики број екстремно врелих периода у току једног лета је некада био незамислив: наиме, средином 20. века просечно се догађао један топлотни талас у току целе године у Србији, док је у последњој деценији та бројка порасла на четири таласа годишње.
Овог лета забележено је још неколико рекорда: у Зајечару је од укупно 92 летња дана чак 78 било тропско, односно са температурама преко 30 степени.
Готово све мерне станице забележиле су рекордан број тропских дана, а чак је и у традиционално леденој Сјеници било 25 дана са температурама преко 30 степени.
Београд је, услед ефекта урбаног острва топлоте, традиционално имао највећи број тропских ноћи, током којих температура не пада испод 20 степени, али их је ове године свеједно било рекордно много – чак 60 тропских ноћи у прегрејаној престоници. Тиме је оборен рекорд из 2012. године, када их је било 51 (а примера ради, претходне године било их је 31).
У свом извештају, РХМЗ је навео и одступања у такозваном индексу топлотног стреса, што је мера субјективног осећаја топлоте, која укључује и факторе као што је на пример влажност ваздуха (и важна је за процену осећаја топлоте и здравствених ризика за становништво).
У Београду се овај индекс посебно истицао, па је, како наводи РХМЗ, његова највећа вредност измерена 17. јула у престоници: тог дана, максимална температура била је 37,1 степен, али је субјективни осећај температуре износио чак 46,2 степена.
То је и највећа вредност овог индекса измерена током лета 2024.
РХМЗ у свом билтену нуди и анализу одређених података у односу на старији период (1961-1990), што је важно ако желимо да сагледамо екстремне догађаје у светлу климатских промена – а лето 2024. би се цело могло описати као један пролонгирани екстремни догађај.
У односу на другу половину 20. века, лето 2024. у Београду било је топлије за чак 6,1 степен, а средња температура ваздуха на читавој територији Србије била је у категорији екстремно топло.
Можда и најбољу слику екстремне разлике између овогодишњег лета и некадашње нормале показује визуал који је направио Институт за метеорологију Физичког факултета у Београду, уз увид да смо овог лета имали само седам дана са максималним температурама испод некадашњег просека: {имаге3} Међутим, у извештају РХМЗ-а неки изнесени подаци остају недовољно јасни, наводи Клима101.
Један такав податак је количина падавина: примера ради, како наводи Завод, током лета 2024. сума падавина у Београду била је у “категорији нормално”, са укупно 205,2 мм кише која је пала у престоници од јуна до августа.
Међутим, овај податак не открива кључан увид: од укупно 205,2 мм кише колико је у Београду пало од 1. јуна до 31. августа, чак 154 мм – више од три четвртине суме падавина – пало је у недељу дана од 27. јуна до 2. јула.
У питању је резултат који већ годинама најављују климатски модели: у Србији климатске промене неће довести до великих промена у укупним количинама падавина, али ће довести до интензивнијих периода падавина и суша, у којима велике количине падавина падају у мањим временским оквирима, што се управо догодило овог лета: {имаге4} Сада када су екстремне врућине прошле, а лето се од неиздрживе реалности претвара у историјску чињеницу, остаје нам предвиђање да ће оваква лета у будућности постати свакодневица – и да тај процес једино можемо успорити кроз смањење емисија гасова стаклене баште, закључује се портал.
Бета
