Studenti u potrazi za stanom ili sobom moraju da računaju na veći trošak za rentu, pokazuje nova studija Instituta za nemačku privredu (IW). Studentski stanovi i sobe u takozvanim stanarskim zajednicama od prošle godine su poskupeli za 5,1 odsto.
Analiza stanarine u 38 nemačkih univerzitetskih gradova ukazuje skok cene svuda osim u Hajdelbergu. Najviše su poskupeli stanovi u Berlinu i Lajpcigu, za 9,4 i 9,3 odsto.
Reper za uopšteno poređenje je cena stana od 30 kvadrata bez nameštaja i drugih troškova u blizini neke ustanove visokog školstva.
Takav stan najviše košta u Minhenu, sa 807 evra, a slede Berlin sa 678 i Frankfurt, odnosno Štutgart sa 674 evra. Najjeftiniji su studentski stanovi u Hemnicu i Magdeburgu, sa 263 i 333 evra.
Slično je sa sobama od 20 kvadrata u stanovima koje zajednički iznajmljuje više studenata. Minhen je ponovo najskuplji, sa 588 evra, ispred Konstance, Hamburga i Frankfurta, sa 558, 542 i 535 evra.
Kretanje cene studentskog stanovanja reflektuje opštu sliku na tržištu. Mnogi su pod naletom poskupljenja i inflacije poslednjih dve-tri godine odustali od gradnje sopstvenog doma.
To je povećalo pritisak na tržište nekretnina za zakup i prelilo se čak i na tipično studentske stanove. U 29 od 38 gradova iz analize zaoštren je manjak stanova u ponudi, a to je poguralo cenu naviše.
IW upozorava da je manjak stanova još jedan faktor zaoštravajuće krize radne snage u domaćoj privredi i kočnica privrednom rastu.
„Stranci će teže dolaziri u Nemačku ako nemaju šansu da pronađu stan,“ napisao je u predgovoru studije ekspert IW za nekretnine Mihael Voitlender (Michael Voigtländer). To u konačnoj računici može da utiče na privredni rast.
