Од почетка године, према евиденцији базе НЕПРО, са рафова у радњама повучено је више од 80 артикала. Професорка физичке хемије Светлана Станишић каже да повлачење производа указује да функционише систем контроле и истиче да оно што је безбедно не мора да значи да је добро.
Небезбедни производи углавном су у Србију стизали из иностранства, четвртина њих су играчке, одећа, опрема за кућу и мали кућни апарати. Како су успели да стигну до тржишта и поред контроле? Колико су опасни? Ко сноси највећу одговорност? Каква су права оних који купе производ за који се испостави да је опасан?
“Не једите га – садржи канцероген метал”, “Повучена два производа са тржишта Србије – представљају ризик за здравље”, “Повучен производ за децу због ризика од гушења” – само су неки од наслова, које смо могли да прочитамо претходних недеља.
Професорка физичке хемије Светлана Станишић рекла је за РТС да евиденција повучених производа указује да функционише систем контрола, јер на другим местима где је све у реду и немамо информације да је неки производ небезбедан не значи да је све тако, већ да контрола можда није удрађена.
“Не можете да исконтролишете сваки производ који дође на тржиште. Безбедност хране сада је на највишем нивоу, међутим сада много више знамо, што не искључује људску грешку. Најчешће се дешавају хемијске контаминације”, навела је Станишићева.
Контрола на свим нивоима
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача каже да се контрола врши на свим нивоима, али увек може да дође до појаве небезбедних производа. Сматра да имамо низ закона који регулишу ту област и да је систем у том погледу у потпуности заокружен.
Станишићева је истакла да је поверење потрошача пољуљано типа причом о афлатоксину, па затим враћањем нашег поврћа и воћа са границе због пестицида.
“То је одговорност произвођача. Код нас није регулисана куповина пестицида као у неким земљама, где се зна у односу на то колико вам је газдинство колико пестицида можете да купите”, навела је професорка физичке хемије.
Безбедност и квалитет није исто
Безбедност и квалитет хране није исто, рекла је Станишићева и указала да људи често мисле да ако је нешто безбедно да је то и добро. Састојци који се налазе у чипсу или у сувом месу су такође канцерогене. Завод за јавно здравље у Србији објавио је податак да се у нашој земљи више пије алкохола него млека”, каже Станишићева.
Перинчићева има савет за све потрошаче да пријаве инспекцији сумњив проивод.
“Портошачи имају право на повраћај новца ако се неки производ прогласи небезбедним. Рачун није неопходан за повраћај новца, чим се пусти информација да је производ небезбедан”, каже Перинчићева.
курир.рс
