Одлазак на шалтере различитих институција зарад промене адресе становања у личним документима након доласка на студије због удаје или из других разлога могла би да постане прошлост, уколико министарство унутрашњих послова омогућило истовремену промену пребивалишта у личним исправама у свим јавним евиденцијама, на предлог Националне алијансе за локални и економски развој (НАЛЕД).
Тиме би се, кажу из ове организације, не само скратило време чекања у полицијским станицама, него и смањило трошкове грађана.
Наиме, да би се нова адреса становања евидентирала у личној карти, потребно је да грађанин плати 380 динара уколико поседује личну карту са чипом, односно 1200 уколико је без чипа. У случају селидбе, законска обавеза налаже да се нова адреса упише и у друга документа, што онда подразумева промену пасоша, возачке и саобраћајне дозволе здравствене књижице. То опет изискује нове обиласке шалтера и нове трошкове, који заједно могу прећи и 10.000 динара.
Да би се то избегло, НАЛЕД је предложио формирање јединствених управних места при полицијским управама на којима би грађани могли да обаве више административних процедура.
„Наш предлог је да се на једном шалтеру омогући промена свих документа након што промените пребивалиште, а исто тако и да се успоставља размена података по службене дужности у складу са законом општом управном поступку, који је 2016. године увео обавезу да се сви подаци које органе имају већ у својим јавним регистрима и евиденцијама размењују по службене дужности електронским путем“, истиче за Еуронеwс Србија Ана Миловановић менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.
Предлог је упућен и ресорно министарству у којем се наводи потреба и законска обавеза за остале органе да ови податак преузимају како би се избегло дуплирање корака. Из МУП-а за Еуронеwс кажу да се лични подаци након промене и уноса у електронску евиденцију пресипају у централни регистар становништва и видљиви су максимално шест сати, а обично и у краћем временском року. Додају и да у погледу електронске евиденције личних података за сада не постоје техничке могућности.
„Обештавамо вас да за сада не постоје техничке односно информатичке могућности да грађани са личном картом која поседује квалификовани електронски сертификат за дигитално потписивање путем портала е-Управе подносе захтеве за пријаву пребивалишта, с обзиром да морају отићи у полицијску управу односно полицијску станицу по месту у коме пријављују пребивалиште. Напомињемо да се промена адресе пребивалишта врши одмах уз минимално задржавање грађанина“, истичу из министарства.
Дигитални новчаник
Промена адресе пребивалишта једна је од ретких која још увек није дигитализована. Могућност да се и то промени НАЛЕД види у формирању „дигиталног новчаника“, по узору на праксу у земљама Европске уније, где грађани сами бирају које податке желе да деле са органима јавне управе.
„Ресорно министарство је формирало радну групу за измене закона о електронском документу који такође планира док од нас уведе једну верзију дигиталног домаћег новчаника. Тако да верујемо да један део решења лежи у томе да се податак о пребивалишту, на пример, не уписује на сваку картицу, појединачно и на чип, већ када органи већ имају тај податак у јавним регистрима и евиденцијама, да се оне тако и прибавља, а да грађани не морају то да лично мењају“, додаје Миловановић.
Е-Управа је у сталном контакту са НАЛЕД-ом и упозната је са административним проблемима око промене пребивалишта, рекао је за Еуронеwс Србија Михајло Јовановић директор Канцеларије за ИТ и е-Управу. Он је похвалио иницијативу да би грађани само једним одласком могли да реше то питање, и такође сматра да би једна мобилна апликација, попут „дигиталног новчаника“, могла да реши ове проблеме.
„Стратешко решење би могло да буде мобилна апликација у којој би грађани имали и личну карту, возаћку и саобраћајну дозволу као и здравствену картицу“, истиче саговорник.
Европска Унија интензивно ради, како додаје, на стандардизацији једног таквог дигиталног новчаника, како би све земље Европске Уније могле међусобно да размењују те податке.
„Ми пратимо шта ради Европска Унија и пратимо израду те стандардизације и наравно желимо да будемо једни од првих који ће понудити својим грађанима дигиталне новчанике. То практично значи да у једној мобилној апликацији, на мобилном телефону, поред различитих докумената, можете имати електронске потписане документе“, наглашава Јовановић.
Та апликација заправо треба да замени све оно што имате од података на пластичним картицама и ту се налази практично пут ка олакшавању административних процедура грађанима.
„Ми ћемо пратити трендове Европске Уније, али наравно морамо да ускладимо и домаћу регулативу која прожива неколико министарства и идемо са том иницијативом да се донесе практично обуцман закон који ће то решити на нивоу неколико министарства“, подвлачи директор Канцеларије за ИТ и е-Управу.
Чему служи централни регистар
Центарлни регистар становништва доступан је корисницима е-Управе, и такође служи као алатка која олакштава да промењени подаци грађана буду дистрибуирани до свих државних инстиуција.
„У централном регистру грађана се налазе подаци о грађанима из свих државних институција, дакле из Министарства унутрашњих послова, из Министарства државне управе и локалне самоуправе, централног регистра обавезног социјалног осигурања. И у овом тренутку више од 160 различитих институција приступа централном регистру становништва како би повукли ажурне податке грађана“, рекао је Јовановиц и апеловао на све остале државне институције да се такође повежу и „олакшају муку грађанима“.
Саговорник је објаснио да грађани на порталу е-Управе могу да провере своје податке из Ценралног регистра становништа, као што и могу да сигнализирају уколико неки податак није ажуран.
„Због тога позивам грађане који имају налог на порталу е-Управа да се улогују и да погледају своје податке из централног регистра становништва“, закључио је саговорник.
