Inflacija u Nemačkoj u septembru je ponovo značajno usporila. Prema preliminarnoj proceni, međugodišnja stopa rasta cena u maloprodaji pala je na 1,6 odsto, najniže od februara 2021.
Tome je pre svega doprinela cena energenata, koji su od avgusta pojeftinili 7,6 odsto. Sa druge strane, poskupeli su hrana i usluge, saopštio je nacionalni zavod za statistiku Destatis.
Snažna inflacija koja je duže od dve godine terorisala građane i privredu definitivno je otišla u prošlost. Rast potrošačkih cena skoro neprekidno usporava od početka godine.
Stopa inflacije u avgustu bila je 1,9 odsto, posle 2,3 odsto u avgustu.
Važna kategorija bazne inflacije, koja isključuje isparljivije cene energenata i hrane, spala je sa 2,8 na 2,7 odsto.
Ekonomisti procenjuju da će inflacija nadalje popuštati. Vodeći ekonomski instituti prošle nedelje su u zajedničkom izveštaju naveli da za ovu godinu očekuju prosečan rast maloprodajnih cena robe i usluga od 2,2 odsto, posle 5,9 odsto u 2023.
Dogodine, prema istom izvoru, stopa inflacije biće dva odsto. To je u ravni sa dugoročnim ciljem Evropske centralne banke (ECB).
Međutim, usporavanje inflacije još nije pokrenulo nemačkoj kritično važnu potrošnju. Naprotiv, indeks potrošačkog raspoloženja instituta GfK se u septembru ponovo srozao, mada je rast plata poodavno izbrisao inflatorni gubitak.
Raspoloženje je nadalje takvo da će prosečan građanin pre ostaviti novac na računu nego što će ga na nešto potrošiti, bilo da se radi o nekom uređaju, odmoru ili kupovini stana.
To je loš signal posrćućoj privredi, kojoj je domaća potrošnja jedan od oslonaca.
Potrošnju može da podstakne ECB novim obaranjem osnovnih kamatnih stopa. Hlađenje inflacije joj svakako ostavlja prostora za novu korekciju naniže, posle poslednje, za 0,25 odsto, na 3,5 odsto.
Berze već računaju na novo pojeftinjenje pozajmica, ali pitanje je hoće li se to desiti već u oktobru.
