Рођена у Иконији од родитеља знаменитих, али незнабожачких. Као осамнаестогодишња девојка била је верена за младића у време када је апостол Павле дошао с Варнавом у Иконију на проповед Јеванђеља. Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се окренула потпуно вери Христовој и зарекла се да ће живети као девица. Када је то видела њена мајка, да и не гледа више на свог вереника нити помишља на брак, почела је најпре да је саветује, а потом да је туче и мори глађу. Најзад је предала судији и захтевала, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је бацио на огањ, али Бог је спасио неповређену.
Тада је Текла пошла за апостолом Павлом, и дошла са њим у Антиохију. Привучен спољашном красотом Теклином некакав старешина градски хтео је да је узме себи силом, али Текла се ишчупала из његових руку. Тај старешина оптужио је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака. Кнез је осудио на смрт и бацио пред звери, али звери не такоше тело свете девице. Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?“ Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога“. Тада је кнез пустио на слободу, и она је пошла да проповеда Јеванђеље, и успела је да обрати многе у веру истиниту, међу којима и неку угледну удовицу Трифену. Потом се света Текла, по благослову апостола Павла, удаљила у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцељењем болесника чудотворном силом многе преобратила у хришћанство.
Позавидели су јој лекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскверне, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну. Текла је бежала од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову свету девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб. О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели свети Златоуст „чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство, а другом руком мучеништво“.
Свети Сава донео је њене мошти из Антиохије у Србију.
У Старој православној цркви Светог Архангела Михаила у Сарајеву чува се део светих моштију Свете Текле – њена десна рука.
Према традицији, у овој цркви у Сарајеву на тај дан освештава се вода благосиљањем руком светитељке и обавља литија око храма, током које се носе мошти Свете Текле.
Део светих моштију Свете Текле налази и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Десну руку првомученице Текле донео је из Антиохије у Србију први српски архиепископ Свети Сава 1233. године, а патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић ју је 1733. године поклонио Старој православној цркви у Сарајеву.
Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однео је 1873. године у Русију, где је за њу израђена бисерна рукавица с наруквицом.
Данас је дан посвећен и Преподобном Симону, краљу Владиславу и Преподобном Давиду, Димитрију Немањићу.
