На својој веб страници Тему тврди како је основан у Бостону, у америчкој савезној држави Масачусетс. То је тачно, али реч је о компанији у власништву кинеског PDD Холдингса, који је касније своје седиште преселио у Ирску, пише Маке Усе Оф.
Стога се може претпоставити како роба стиже углавном из Кине и других производних седишта у Азији. Тему по томе није јединствен – бројне познате компаније набављају производе или их производе у иностранству јер је то исплативије.
Промена стратегија
Ако сте купили производе на Темуу у првим данима након лансирања, можда се сећате колико је времена пакетима требало да стигну. Време испоруке у распону од неколико дана до неколико недеља било је нормално. Међутим, у последње време дошло је до промене у Темуовој продајној стратегији, преноси тпортал.
И даље је реч о роби из иностранства, само је Тему пронашао начин како да ствара и одржава залихе на више тржишта. Квалитет робе значајно варира, зависно од марке. Док неки брендови могу понудити квалитетне производе по изврсној вредности, други би вас могли разочарати.
Зато је посебно важно проверити оцене и прочитати рецензије за различите производе. То се посебно односи на техничку робу, која је по правилу скупља од мањих кућних потрепштина или одеће.
Проверите трговце
Поједини трговци су означени као овлашћени добављачи (Authorized Провидер). То значи како је продавац прошао кроз одређени ниво провере. Иако ова ознака пружа одређену сигурност, посебно ако купујете производ с ценом вишом од просечне, немојте је у потпуности узети здраво за готово.
Примите ли оштећени производ или га уопште не примите, Темуов програм Purchase Протецтион нуди поврат новца. Дакле, немојте заборавити проверити је ли производ у исправном стању након што га примите.
Без обзира на врсту продавца с којим имате посла, одвојите мало времена како бисте се упознали с преварама на Темуу како не бисте постали жртва једне од њих.
Резање трошкова
Многи технолошки производи на платформи произведени су у државама с нижим трошковима производње. Уз то, Тему уклања посреднике између произвођача и купаца, што елиминише додатне трошкове као што су малопродајни режијски трошкови и дистрибуцијске накнаде.
На појединим тржиштима користе и прописе који омогућавају увоз робе до одређене вредности без царине и пореза, а помаже и то што не нуде скупе марке попут Applea или Microsofta.
