У случају повреде послодавац мора пријавити инцидент инспекцији рада и доставити извештај о повреди. Овај документ садржи кључне информације о повреди, укључујући изјаве сведока и налаз лекара. Пријава повреде на раду мора бити извршена одмах, а најкасније у року од 24 часа од настанка.
– Послодавац је обавезан да повреду пријави надлежној инспекцији рада и надлежном органу за унутрашње послове усмено. Ово је неопходан корак и не може се изоставити. Уз усмену пријаву послодавац може изабрати да повреду пријави и у писаној форми. Ово подразумева достављање документа који детаљно описује инцидент и његове последице. Алтернативно, послодавац може изабрати да пријаву пошаље електронским путем надлежним органима са свим релевантним информацијама о повреди – објашњавају адвокати канцеларије Стојковић.
Закон додатно регулише пријаву лакших повреда на раду. Послодавац је дужан да пријави лаку повреду због које запослени није способан за рад више од три дана надлежној инспекцији рада у року од пет радних дана од дана настанка повреде. И ова пријава може бити извршена усмено, у писаној форми или електронским путем.
Повреде на раду, према Закону о здравственом осигурању, обухватају несреће које се догоде на радном месту или током обављања радних дужности, док професионална обољења настају услед дуготрајне изложености штетним условима на послу.
Повредом на раду сматра се повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма.
Повредом на раду сматра се и она коју осигураник, односно запослени, претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца.
Такође, у ову категорију спада и повреда коју осигураник претрпи при доласку, односно повратку са посла.
Повредом на раду сматра се и обољење осигураника које је настало непосредно или као искључива последица несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигуран или у вези са њим.
Под професионалним обољењем подразумева се обољење настало услед дуже изложености штетностима насталим на радном месту.
Послодавци су у обавези да запосленима осигурају сигурно радно окружење. Међутим, ако до повреде дође због непредвидивих околности ван контроле послодавца, он не сноси одговорност.
Висина накнаде за боловање због повреде на раду износи 100 одсто просечне зараде запосленог у претходних 12 месеци. Запослени имају право на пуну накнаду за сваки дан одсуства, док послодавац покрива трошкове све време трајања радног односа.
Ако радни однос престане током боловања, накнаду преузима Републички фонд за здравствено осигурање.
– Повреде које се догоде на радном месту током паузе такође се сматрају повредама на раду, али само ако се десе у простору под контролом послодавца. Пријава повреде мора бити извршена у року од 24 сата, а целокупни процес документације захтева сарадњу између послодавца, здравствене установе и Републичког фонда за здравствено осигурање – објашњавају саговорници.
(Пинк)
