Минутом ћутања палим борцима и полагањем венаца на споменик народним херојима Радмили Шишковић, Ивану Мукеру и Драгославу Ђорђевићу Гоши, данас је у Смедеревској Паланци обележен Дан ослобођења тог града и околине у Другом светском рату. Венац у име општине положила је заменица председника општине Ђурђина Младеновић , а то су учинили и представници пензионерских организација Смедеревске Паланке, војске и полиције.
На ослобођење је, у име борачке организације Смедеревске Паланке, подсетио Зоран Ђурђевић, председник ОО СУБНОР Смедеревске Паланке. Он је предочио да су јединице Црвене армије Трећег украјинског фронта, предвођене маршалом Толбухином, у септембру прешле Дунав код Кладова, где су се убрзо у околини Неготина сусрели с борцима делова 23. и 25. дивизије Народно-ослободилачке војске Југославије.
-Не чекајући долазак већих јединица совјетске и југословенске војске, делови Космајског партизанског одреда су у ноћи, између 9. и 10. октобра 1944. године, опколили Смедеревску Паланку и после јаке пушчане паљбе у зору извршили одлучан напад на окупаторску војску – додао је Ђурђевић. -Ушавши у град затекли су се пред већом количином оружја и муниције, коју су Немци оставили у брзом повлачењу. Одушевљени грађани су ослободиоце засипали цвећем док су неки на коњима, на челу с Крстом Филиповићем, одјахали у Велику Плану где су известили Црвеноармејце да у Смедеревској Паланци више нема непријатељске војске.
Још истог дана у згради општине Смедеревска Паланка окупили су се чланови Народно-ослободилачког одбора на челу са Драгољубом Стојановићем да би и формално преузели власт у граду. Убрзо је основана Народна милиција и запоседнути су пошта, касарна, железничка станица, мостови и фабрика „Јасеница“ АД. За команданта места постављен је Крста Филиповић, а за полицијског комесара Лазар Пандуровић, док су борци совјетске и југословенске армије наставили борбени пут, ослобађајући Београд.
-Партизанска војска, заједно са борцима Црвене армије, донела нам је слободу – казао је Ђурђевић. -У ослобађању нашег града имали смо само једну цивилну жртву – земљорадника Петра Ивковића, који је страдао од гелера. Жао ми је што међу вама, који сте дошли да обележимо Дан ослобођења у Другом светском рату, нема ученика наших школа и омладине да присуствују овом историјском часу истине. Хвала медијима који нас верно прате све ове године, а ја бих подсетио да смо много година после завршетка рата имали установљену Октобарску награду као највеће признање појединцима и колективима за допринос у изградњи земље.