У послератном периоду изградње и развитка наше земље организовани рад на развоју дечје заштите знатно је заостајао за другим делатностима. Главни носиоци послова на плану бриге и заштите деце у нашој општини били су: општински Црвени крст, АФЖ, Друштво пријатеља деце, Служба социјалне помоћи при СО, основне школе, као и остале хуманитарне организације., Дечја заштита је имала претежно социјално – здравствени карактер.
После ослобођења Паланке се нагло развија у привредном и културном смислу, што повлачи и запошљавање великог броја жена, те долази и до трансформације постојећег породичног живота. Наиме, у породици се све чешће јавља проблем око чувања и неговања деце.
На нивоу државе Савезна скупштина донела је 1961. године Препоруку о даљем развоју дечје заштите у комуни. У том документу се, поред осталог, предлаже оснивање наменских фондова као и стварање координационих тела која би се бавила искључиво дечјом заштитом. У складу са овим, на састанцима друштвено политичких организација, Друштва пријатеља деце, Службе социјалне заштите деце, крајем 1962. И почетком 1963. године у Смедеревској Паланци, истицана је потреба за оснивањем дечје установе у граду. Чак је, фебруара и марта 1963. године урађена и анкета у постојећим радним организацијама са циљем оправданости отварања једне овакве установе, која је недвосмислено показала да је то неопходно.
Одмах затим Савет месне заједнице на свом састанку од 19. Јула 1963. године једногласно доноси одлуку о оснивању Дечје установе у Паланци, а да се у ту сврху изграде два објекта за потребе забавишта и обданишта са јаслицама. Средства су обезбеђена од Среског народног одбора, а инвеститор је Стамбена заједница Смедеревске Паланке. Предвиђено је да зграде буду павиљонског типа и према пројекту потпуно исте. Прва зграда требало је да прими 100 деце у обданише, друга 100 у забавиште, стим да се један део просторија употреби за обданиште, а други део за јаслице и дечју кухињу.
После седнице Скупштине општине 01. Октобра 1963. године, којом се и званично доноси одлука да се упише у регистар установа са самосталним финансирањем Kомбинована дечја установа (њен тадашњи назив) и правно је верификована. Овим решењем је Установа добила и низ програмских задатака, а за њеног првог управника именована је Милица Мандић, наставник Учитељско-домаћичке школе из Смедеревске Паланке. Од тада ова Установа и званично постоји.
Међутим, како потребне зграде још нису биле завршене, тј. биле су у изградњи, нађено је привремено решење, званично одобрено, да се рад са предшколском децом одвија при основним школама у граду до завршетка нове зграде. Установа је почела са радом поред упавника, са седморо васпитача.
Месна заједница обезбедила је и лекара Установе. Хигијенско – техничке послове обављало је особље по основним школама. Убрзо је формирано и Педагошко веће и Актив васпитача.
Наредне године, 1964. Формиран је Управни одбор Установе од 11 чланова, а 10. фебруара те исте године свечано је отворена и почела са радом зграда Kомбиноване дечје установе. Деца од тог дана бораве у згради где добијају и ужину. Даљи рад Установе обележен је, организовањем семинара, родитељских састанака и формирањем различитих комисија.
Поменуте године пошто су обе зграде зграде Kомбиноване дечје установе почеле са радом, повећао се и број деце, а самим тим и запослених па се формира и Подружница синдиката при Установи. Такође, Установа знатно проширује свој садржај рада, уводећи нове облике рада, као што су јаслице (узраст деце од 1-3 године старости), затим обданиште и продужени боравак, који обухвата школску децу од 7-14година старости. У то време обданиште је радило од 6-18 часова, обезбеђивало је деци исхрану (3-4 оброка) и дневни оброк.
У забавишту деца су боравила од 8-12 часова и имала једну ужину. У продуженом боравку деца су проводила од 8-10 сати и добијала три оброка.
Осим тога, за ученике су се организовали различити облици учења и рекреације под надзором стручних васпитача, што је представљало добар вид превентивне делатности на сузбијању васпитне запуштености и малолетничке деликвенције. Међутим, продужени боравак при Kомбинованој дечјој установи и поред врло успешног рада и деловања био је кратког века. После 4 године престао је да функцционише. Наиме са формирањем фондова дечје заштите и основног образовања, они су преузели своју надлежност. У то време у Установи је примљено још 10 радника и повећан је број уписане деце. Занимљив је и податак да је дечја установа од 01.маја 1965. године имала и свој лист ”Наше дете”, са врло занимљивим и актуелним прилозима запослених, дечјим радовима и слично. Овај часопис се, после краћег времена, угасио из финансијских разлога.
Од 01. децембра 1965. Године Kомбинована дечја установа, прерасла је у Центар за социјални ради дечју заштиту. У наредним годинама, тачније 1968. На иницијативу општинског фонда за непосредну дечју заштиту и Центра за социјални рад и дечју заштиту основане су ђачке кухиње. Затим, перио од седамдесетих година протекао је у још динамичнијем и свеобухватнијем раду установе. Изградњом нових објеката омогућено је да се постојећа кухиња пресели у своје нове просторије, а уложена су и знатна средства у адаптацију и реконструкцију јаслица.
Октобра месеца 1972. Установи је припојен наставно-рекреациони центар ”Микуља” који је тад и почео са радом. Kапацитет центра био је 70 деце дневно, која туи бораве две недеље, уз обезбеђену исхрану и преноћиште. Ту је, такође, постојала и учионица за извођење наставе са свим потребним инвентаром. Само десетак година након оснивања Kомбинована дечја установа дневно збрињава 250 деце, у јаслицама 60, у обданишту 90 и у забавишту 100. Број запослених радника је 19, од којих су 10 васпитачи, три педијатријске сестре, две неговатељице, а остало је помоћно-техничко особље.
У наредној деценији отварају се и остали вртићи у граду почев осд 1980. Године. У томе је важну улогу имао СИЗ дечје заштите, као и многе радне организавције у граду, на првом месту фабрика 00Гоша”. Почели су са радом вртићи: ”Наша радост (1980), ”Плави чуперак” (1982) ”Ташмајдан” (1984), ”Лептирић” (1987.). Отварају се и вртићи у Азањи (1984.), Kусатку (1986), Баничини (1986), Селевцу (1985), Голобоку (1988.), а нова зграда ”Петра Пана” (1989.).Године 1986. Центар за социјални рад и дечју заштиту постао је самостална радна организација.
Са оваквом мрежом вртића и добром организацијом, наш град је био запажен на републичком нивоу, написи о нашој дечјој установи појављивали су се у многим листовима у оно време. Васпитачи су добијали велики број признања, похвала и награда за свој рад, што сведочи о преданом раду запослених, о њиховој одговорности и озбиљности у раду са децом.
Седамдесетих година, тачније 1973. Дечја установа отвара своје одмаралиште на Макарској ривијери (Градац) које је убрзо постало у нашем граду. Многе генерације паланчке деце чувају веома лепе успомене са летовања у овом живописном далматинском месту. Последња генерација предшколаца летовала је тамо пред сам последњи рат.
Затим долазе тешке деведесете године, ратови у Хрватској и Босни, финансијска криза, санкције. Живело се веома тешко, али дечја установа упркос свим недаћама одолева све до данас. Тих година установа добија стручну службу (педагози, психолози, дефектолози), која пружа васпитачима велику помоћ у препознавању развојних потреба деце као и боље разумевање деце са тешкоћама у развоју. Данас у установи се спроводи програм инклузије са циљем укључивања деце са потешкоћама у развоју у живот и рад деце редовних група.
За бригу о здрављу деце и разноврсности намирница који се налазе на јеловнику, прилагођености узрасту и нутритивним потребама деце данас брину два дијететичара. Од 2000. Године установа је богатија за ликовног сарадникка, а пратећи и поштујући интересе родитеља и деце од 1997. У установи се спроводи и програм раног учења страног језика.
Тих деведесетих, тачније 1993. године дечја установа добија назив ”Чика Јова Змај”. Од радне 2006/2007. године у Србији је уведено обавезно припремно предшколско образовање деце, што се примењује и у нашим вртићима.
Предшколска установа ”Чика Јова Змај”,свој рад темељи на потребама, интересовањима и могућностима деце, својим кадровским и материјалним капацитетима, трудећи се да стекне и одржи поверење родитеља и друштва као целине. Предшколска установа ”Чика Јова Змај” тежи, да кроз стручно усавршавање у свим областима, кроз континуирани процес учења, као и кроз праћење и примену нових методичких, педагошких и друштвених тенденција, подиже квалитет рада.
Осмишљамо и остварујемо разнолике програме који обогаћују дечју спознају и искуство, посећујемо позоришта, библиотеке, школе, музеје и дуге културне и јавне установе. Дружимо се, веселимо се, летујемо, зимујемо и поносни смо на многе генерације деце која су похађала и похађају наше вртиће, на њихове родитеље увек спремне на сарадњу, на васпитно-образовни рад који са својим програмима и вредним радницима представља један од најважнијих послова у локалној заједници и још дуго времена желимо да будемо и останемо место радосног живљења, дружења и учења деце и одраслих.
Историјат ПУ „ЧИKА ЈОВА ЗМАЈ“
