Просветни радници у Србији упркос штрајку и протестима, још се нису изборили за плате које достижу бар републички просек, па иако им је обећано (и потписано), неће га достићи ни са повећањем које је држава спремна да им обрачуна од 1. јануара наредне године – 12 одсто за запослене у настави и осам одсто за ваннаставно особље. Влада сад тврди да нема пара у буџету за већи раст зарада у том сектору, док просветари, после преговора у којима није било помака, кажу: “Борба се наставља”. Позивају се и на зараде својих колега из суседних држава од којих већина има боља примања ако не номинално, бар у односу на просек плата свих запослених у тим земљама.
Прерачунато у евре ради упоредивости, републички просек у јулу ове године у Србији је износио 836 евра, док је основна или почетничка плата наставника 739 или за скоро 100 евра нижа.
Од земаља у окружењу у сличном статусу још су само наставници у Северној Македонији, где је просечна зарада око 666 евра док су плате у основном образовању 545 а у средњем 563 евра, не рачунајући регрес од 150 евра који добијају у летњим месецима.
Ниже плате од српских имају и у Федерацији БиХ и Републици Српској али се оне крећу око просека зарада запослених. У БиХ је просек за август био око 690 евра, плата наставника у основном образовању је 650 а професора у средњем 730 евра. У Српској је просек зарада нешто виши, око 730 евра при чему су почетне зараде наставника у основном образовању око 690 а професора у средњим школама око 700 евра.
Просечна плата у Албанији износила је 763 евра , просек наставника у основном образовању је нешто нижи, 736 евра, скоро као у Србији док је у средњим школама изнад просека, износи 811 евра.
И Бугарска последњих година, уз раст просечне плате која је достигла око 1.000 евра, повећава и издвајања за просвету. Тренутно, основна зарада наставника је око 920 евра али се увелико говори о повишицама које би од јануара наредне године требало да износе око 15 одсто. Иначе, боља зарада је један од званичних механизама за привлачење наставног кадра који све израженије недостаје школама па се често ангажују и пензионисани учитељи и наставници.
Просветари у Црној Гори, после недавног повећања плата на нивоу државе, са примљена 862 евра за длаку су, прецизније за један евро, премашили републички просек иако је до скоро разлика у корист образовања била нешто већа.
У суседној Румунији просветни радници могу да рачунају на почетну плату од 1.295 евра а то је за више од 270 евра изнад просека примања свих запослених који је у мају ове године износио 1.024 евра.
У Мађарској, просек зарада свих запослених износи око 1.100 евра али су плате просветних радника више и крећу се, зависно од квалификација наставника од 1.383 до 2.828 евра.
Хрватски просветари су се у протестима пре пет година већ изборили за плате изнад републичког просека, док сада окупљања, попут великог скупа почетком године, организују јер реформа образовања није спроведена па су на улици покушали да натерају своју Владу да ради. Просек зарада у Хрватској у августу ове године износио је 1.349 евра док је просечна плата наставника-почетника у основном образовању 1.542 а у средњој школи 1.559 евра. Међутим, наставници могу да напредују на својим радним местима кроз четири платна нивоа, па ће они највреднији током времена моћи да рачунају на 2.095 у основној односно 2.107 евра у средњој школи.
Уз то, радници у хрватском образовању, као што је то уобичајено, крајем јуна су примили и регрес за годишњи одмор од 300 евра а на тај приход сваке године рачунају и запослени у школама готово свих земаља у окружењу, осим у Србији и Црној Гори где се исплаћује уз зараду. Код нас је чак, у јулу из неког разлога наставницима плата била умањена.
Али, плате српских просветних радника нису само у заостатку у односу на већину суседних земаља. Оне су значајно ниже од примања која у јавном сектору имају запослени са истим нивоом образовања. То показују подаци о просечним зарадама према стручној спреми у разним делатностима, које Републички завод за статистику објављује једном годишње. Последњи су из септембра 2023. када је просечна плата у Србији износила 85.066 динара а запослени у образовању су имали 80.930 динара. Просек за високу спрему, ВИИ и ВИИИ степен стручности износио је 124.567 динара док је у образовању тај убедљиво најдоминатнији профил запослених имао 91.246 динара или 33.321 динар мање од републичког просека.
