Preliminarne procene stoje: Nemački statističari su u petak saopštili da je inflacija u septembru bila na 1,6 odsto, najniže u više od tri godine.
Inflaciju je najviše potislo kretanje cene energenata, dok je znatno poskupljenje usluga ukazalo da talas oštrih poskupljenja nije sasvim nestao.
Međugodišnja stopa inflacije poslednji put je, sa 1,5 odsto, niža bila u februaru 2021.
Popuštanje inflacije u evrozoni je evropskoj centralnoj banci (ECB) u septembru otvorilo vrata za drugo obaranje bazične kamatne stope u ovoj godini.
Upravni odbor ECB će kamatne stope ponovo razmatrati 17. oktobra na sastanku u Sloveniji.
Ekonomistkinja Instituta za makroekonomska i konjunkturna istraživanja (IMK) Zilke Tober (Silke) ocenjuje da je dalje obaranje kamata sada neophodno.
Centralne banke inflaciju, između ostalog, kontrolišu i kamatnom politikom. Veća kamata diže cenu kredita i investicija, a to pak hladi privredu, zatim potrošnju i, konačno, cene.
Međutim, restriktivna monetarna politika može preterano da priguši privredu i gurne je ka recesiji.
Ekonomisti sada procenjuju da je evrozona na kursu suzbijanja inflacije na dva odsto godišnje. ECB tu vrednost vidi kao indikator stabilnih cena i to joj je dugoročni cilj.
Energenti su od septembra prošle godine do prošlog meseca u Nemačkoj pojeftinili za prosečnih 7,6 odsto. Statističari u energente, između ostalog, ubrajaju automobilsko gorivo, lož ulje i drvo.
Hrana je poskupela po stopi od 1,6 odsto. Pritom, cena pojedinih stavki je skočila daleko iznad proseka: Na primer, maslinovo ulje za 29,6 i puter za 29,3 odsto.
Usluge su poskupele za veoma osetnih 3,7 odsto, što statističari pripisuju rastu plata.
Bazna inflacija, bez isparljive cene energenata i hrane, pala je na 2,7 odsto godinu-na-godinu.
Ekonomisti očekuju da će stopa inflacije u skorije vreme ostati ispod dva odsto.
To budi nadu da će, posebno ako ECB ponovo smanji referentnu kamatnu stopu, potrošnja u Nemačkoj konačno živnuti i dati važan impuls posustaloj privredi.
Nemačka vlada je u sredu zvanično revidirala ekonomsku prognozu za 2024. Umesto krhkog rasta, što je očekivala proletos, domaća privreda će godinu završiti sa recesijom.
