ПАЛАНАЧКЕ СТАЗЕ ЗДРАВЉА
Смедеревска Паланка Од Кудречке брвнаре до Микуље и назад Недеља 20. октобар 2024. Љубитељи планина и природе,
Планинарски оријентиринг спортски клуб „ЈАСЕНИЦА“ вас позива на традиционалну акцију „ Паланачке стазе здравља“ у недељу 20.октобра 2024. год.
Организатор: ПОСК Јасеница , Смедеревска Паланка
Место одржавања: Смедеревска Паланка
ПЛАН АКЦИЈЕ:
Место окупљања: Кудречка брвнара –ресторан на Кудречком језеру ГПС Координате: 44.376562, 20.973169
САТНИЦА:
08.00-09.00х – Време окупљања и регистрација учесника.
09.15х -Полазак на пешачење трасом : Кудречко језеро 1, Шума Микуља, Кудречко језеро 2 , и назад.
ДУЖА СТАЗА-Дужина 14км је кружна , није технички захтевна и спада у лаке стазе.
Стаза пролази кроз викенд насеље, шуму Микуља, поред оба језера Кудреч и пропланке са којих пуца поглед на прелеп крајолик одакле се са појединих места виде у даљини Хомољске планине, као и Рудник, Венчац и Букуља.
15.00х – Повратак са стазе.
15.00х-Ручак, дружење и додела захвалница.
ПРИЈАВЕ И ИНФОРМАЦИЈЕ:
Молимо све заинтересоване да се пријаве најкасније до среде 16. октобра до 224, са напоменом колико ручкова желите ( За ручак ће бити пасуљ по цени од 400, 00 дин ) Пријаве можете слати на меил адресу розкјазепса(Фета!.сот. Саназнаком Пријава за Стазу Здравља. Послати образац 1 КПП са подацима и учесницима акције, или на телефон – 063629706- Милорад Станојковић, Председник клуба.
ОПРЕМА : Одговарајућа опрема и одећа прилагођена временским условима. На стази нема воде , понесите 1 до 2л воде и ужину.
НАПОМЕНА : СВИ ПРИСУТНИ УЧЕСТВУЈУ НА СОПСТВЕНУ ОДГОВОРНОСТ
ДОБРО НАМ ДОШЛИ И СА НАМА СЕ ЛЕПО ДРУЖИЛИ !
ЛЕГЕНДА О ЈЕЗЕРУ КУДРЕЧ
На само километар од центра града Смедеревска Паланка налазе се језера Кудреч 1 и Кудреч 2. На месту где се данас налазе језера некада је била црквица и извор лековите воде на коме су се лечили верници из целе Србије.
Забачена дубоко у шуми , сазидана на синору Крњева и Голобока , била је једина богомоља у читавом крају, сакривена од турских погледа.
Недалеко од цркве избијао је јак извор, чији се безимени поток ниже Хасан-Пашине Паланке уливао у Јасеницу. Недељом и светковином народ је долазио у цркву, служба божја је стално држана. У очи великих празника доношени су тешки болесници да преспавају на каменим плочама којима беше поплочана, не би ли кући отишли здрави. Дуго би она тако служила и живела , да се једне зиме , на Божић , поп не опи и колико га грло носи повика: -Нећу да ми више Христос буде глув! Црквењаци схвативши шта поп хоће , брже- боље ископаше из земље давно сакривено звоно и обесише о мотку, заглављену између два ракљаста дрвета. И поче поново да се чује црквено звоно, које беше умукло. Запуцале су прангије и младеж је у колу заиграла. Исте вечери су уходе о свему потанко обавестиле паланачке Турке. Сутрадан, чим је сунце грануло, турци су пошли у претрагу и сусрели неког сељака . Пошто му јутро назвали, упитали су га за цркву. -Право уз поток и брзо ће те стићи, рекао им је сељак. Око подне пронео се глас да је црква запаљена и да је до темеља изгорела. Поп, тутор и црквењак су на комаде исечени, а звоно у парчиће разбијено. Кад сељак чу за паљевину и погибију, поче наглас да се каје:
– КУДРЕЧЕ! КУД РЕЧЕ!
Касније се сељак разболео и сишао с ума. Убрзо су га нашли, обешеног у црквеном потоку, који је по његовим покајним речима назван Кудреч.