Кипријан — досељен из Картагене у Антиохију, где живљаше и Јустина са својим родитељима, Едесијем и Клеодонијом. Едесије беше жрец идолски и цео дом његов незнабожачки.
Но када Јустина ходећи по црквама хришћанским позна веру праву, она обрати и оца и мајку Христу Господу. И све троје примише крштење од Оптата епископа. Кипријан пак беше волх, имаше везе са дусима нечистим и гаташе.
Неки развратни младић Аглаид незнабожац хтеде пошто по то прелестити св. Јустину, јер се занесе лепотом њеном, па како га св. девица одсудно одби, он потражи помоћ код Кипријана. Кипријан навођаше зле духове, једне за другим, на Јустину, да би у њој распалили страст нечисту за Аглаидом, но не успе у томе ништа, јер св. Јустина крсним знамењем и молитвом Богу одгоњаше од себе духове злобе.
Тада Кипријан позна силу крста, и сам се крсти, и временом постаде презвитер и епископ. Озлобљени незнабошци оптужише њега и Јустину, и обоје беху предати суду у Дамаску, по том мучени и посечени у Никомидији крајем ИИИ столећа.
У црну магију се убрајају све врсте врачања, бајања, чарања, опчињавања, било да се њима бранило од болести, мамила вољена особа или желело неко зло да се нанесе другој особи.
Врачање и бајање води порекло још из прадавних времена, када је човек био на ниском ступњу развоја, а религија многобожачка. Међутим и данас је заступљено да многи примитивни људи верују у враџбине и бајања и у томе траже лек и спас.
Црна магија се изводи на тај начин што се помоћу неких предмета покушава некоме начинити неко добро или зло или набацити на некога неке чини – опчинити га, омађијати. Саставни део извођења тих чини је бајање, које се састоји из изговарања тајанствених речи, басма.
Врачањем се најчешће баве старије жене, које народ још назива врачаре, чаробнице, бајалице, вештице. Све оне кажу да су овај занат научиле од неких својих покојних баба или стрина, а има и оних које тврде да им се неко у сну јавио и открио тајну врачања.
Према народном веровању, оне су повезане са злим дусима, најчешће ђаволима и од њих сзнају тајну врачања. Неук народ их се најчешће плаши, гледа их као неку врсту вештице и верује њеним речима и басмама. Наука је, ипак утврдила, да је аутосугестија понекад боља од сваког лека, па у томе треба и тражити тајну успеха неких врачара.
