Црквени календар за новембар 2024. каже да се у новембру прослављају две велике и честе славе у српским домаћинствима, а у питању су Свети Козма и Дамјан 4. новембра, Митровдан 6. новембра, Ђурђица 16. новембра, Аранђеловдан 21. новембра, Мратиндан 24. новембра, Свети Јован Милостиви је 25. новембра, Свети Јован Златоусти 26. и Свети Матеј 29. новембра.
Свети Великомученик Димитрије – Митровдан (8. новембар)
Свети великомученик Димитрије рођен је у Солуну. Овај славни и чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних родитеља. Измољен од Бога као једини и дуго чекани син, с великом пажњом је одгајан и васпитаван. Отац му је био војвода, а када је умро христоборни цар Максимијан поставио је Димитрија, уместо оца, за солунског војводу.
Посебно царево наређење односило се на прогон хришћана, али Димитрије је супротно наредби, јавно исповедао веру у Исуса Христа.
Кад је цар то сазнао, Димитрије је, знајући шта га чека, разделио сав свој иметак и мирно ступио у тамницу спреман на страдање које му предстоји.
После неколико дана војници су изболи копљима светитеља, иако су га нашли у молитви.
Ту у Солуну хришћани су крадом сахранили његово тело и на том гробу су се многи исцељивали.
Над тим гробом подигнута је мала црква, а један велможа по имену Леонтије, након што се излечио од тешке болести, подигао је над светитељевим моштима много већу цркву.
Свети Козма и Дамјан (14. новембар)
Свети Козма и Дамјан у народу су познатији као Свети Врачеви или Врачи. Потичу из Азије, васпитавани су у духу хришћанства и у младости су изучили лекарске вештине. Бесплатно су лечили људе, а били су и проглашени бесребреницима, зато што за лечење нису узимали никакву надокнаду. Враче славе многи српски родови и еснафи, а нарочито лекари. Тај дан се слави као добар дан за оздрављење од болести. Сви који се брину за своје и здравље својих најмилијих, упућују молитву светим Врачима. Постоји и веровање да је на тај дан добро радити тешке физичке послове.
Ђурђиц (16. новембар)
Овог дана обележава се пренос моштију Светог Георгија (Ђорђа) из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе се на иконама најчешће представља на коњу, у војводском оделу, како убија аждају. На иконама за празник Ђурђиц, представља се као „пешак“ без коња, у стојећем ставу и са копљем или мачем у руци.
Аранђеловдан – Сабор Светог Архангела Михаила (21. новембар)
Од давнина су људи празновали Божије анђеле, али се то често претварало у њихово обожавање.
Јеретици су их понекад тумачили као богове или сматрали творцима читавог видљивог света. Четири до пет година пре Првог васељенског сабора одржан је Лаодикијски помесни сабор, који је својим 35. правилом, установио исправно поштовање анђела. У време римског папе Силвестра и александријског патријарха Александра установљен је празник „Архистратига Михаила и прочих сила небесних“ у новембру.
Мратиндан (24. новембар)
Период измедју Ђурђица и Мратиндана назива се мратинци или вучји дани, јер је Свети Мрата заштитник вукова. По старим обичајима, из куће се ништа не даје у време мратинаца, не преде се вуна и ништа се не пере. То је дан када кројачи одмарају, а жене се не баве ручним радовима. Ова недеља још и даје временску прогнозу за зиму, па се тако верује да, ако дани у њој буду магловити, зима ће бити променљива, а уколико буде ведро, зима ће бити оштра и са доста мраза.
Свети Јован Милостиви (25. новембар)
Свети Јован Милостиви рођен је на Кипру у кнежевској породици и од детињства је васпитаван као хришћанин. Имао је породицу, али су му рано умрли и жена и деца и он је остао сам.
Чувен је због милосрђа и благочешћа. Јован је изабран за патријарха александријског у време цара Иларија и управљао је Црквом десет година као истински пастир и чувао је од незнабожаца и јеретика.
Био је узор кроткости, милосрђа и човекољубља и говорио је: „Ако желиш благородства, не тражи га у крви него у добродетељи, јер је то право благородство“.
Његово милосрђе и доброта били су главна одлика његове личности, па је мислио да Бог не може послушати њега ако он не послуша и не помогне убогима и невољницима.
Свети Јован Златоусти (26. новембар)
Свети Јован Златоусти био је цариградски патријарх и један од три Света јерарха. Аутор је књиге “О свештенству”, а због својих изузетних говорничких способности добио је надимак “Златоусти”. Данас се цени у целом хришћанском свету, а кажу да је за живота био омиљен међу обичним светом, ком се радо обраћао и тумачио Свето писмо.
Свети Јован Златоусти је био велики борац против јеретика, а често је проповедао о личној и друштвеној етици, бранећи сиромашне и израбљиване, а осуђујући богате и оне који држе власт.
После сукоба са царицом Евдоксијом, прогнан је у место Коман у Јерменији где је умро 407. године. Његове мошти су крсташи 1204. однели из Цариграда у Рим, где су почивале све док 2004. договором нису поново враћене у данашњи Истанбул.
У многим српским породицама, овај светац слави се као крсна слава у нашој земљи, а пошто је у питању један од најученијих светитеља, сутра би обавезно требало да узмете у руке неку књигу и прочитате бар неколико реченица.
У неким крајевима Србије још се и данас верује да на сутрашњи дан жене не смеју да у руке узимају вуницу, конац или игле, јер Јован Златоусти не жели да оне на његов празник раде, већ да се уместо материјалном посвете духовном раду.
Божићни пост (28. новембар)
Божићни пост почиње 28. новембра и траје 40 дана до Божића чиме се православни верници припремају за празновање рођења Исуса Христа.
Божићни пост има два битна аспекта, телесни и духовни и ниједан од њих, према речима свештеника не смемо занемарити. Божићни пост уведен је по узору на самог Исуса Христа.
Према правилима поста и према речима Светог Јована Златоустог, телесни пост – односно уздржавање од хране животињског порекла – нема користи за верника ако није повезан с духовним.
Свети Матеј (29. новембар)
Слава је посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Матеју. Матеј је био Јеврејин и богати порезник и сакупљао је приходе на путу који је од Капернаума прелазио из Галилеје у Сирију. На тај дан је добро прочитати Јеванђеље које је он написао, али и платити све порезе и дугове.