Председник Националне асоцијације тустичких агенција Србије (НАТАС) Драган Суботић рекао је да школе имају посебне захтеве, што повећава цену екскурзија, а не маржа агенција која „апсолутно“ не прелази десет одсто.
Он је за Бету рекао да се туристичке агенције, на друштвеним мрежама и у медијима, представљају као „незајажљиве“, односно као неко ко „згрће огроман новац“ на рачун деце и родитеља.
„Истина је да захтеви школа о дестинацијама и нивоу квалитета превазилазе здрав разум. Често родитељи имају ‘хтење’ да њихово дете иде на неко место, јер је то ‘тако фенси’ „, рекао је Суботић.
У јавним набавкама школа за програм екскурзија појављују се, како је рекао, захтеви да смештај ученика буде у хотелима са три и четири звездице, у центру неког града.
„За посету Риму траже да хотел буде у зони Термини који је апсолутно небезбедан за ђаке“, рекао је Суботић.
Међу захтевима школа су, како је рекао и да ученици буду смештени у двокреветне и трокреветне собе, да туристичка агенција обезбеди два гратис путовања на 40 ученика, исхрану на бази полупансиона (доручак + вечера), превоз аутобусима високе туристичке класе, старости до пет година.
Школе, према речима Суботића, траже гратис путовање за наставно особље, вођу пута, лекара, туристичког водича и два возача, као и дневнице за њих, на које се плаћа порез у Србији од 57 одсто.
Такође траже, како је рекао, посету многим знаменитостима, што подразумева куповину „силних“ улазница, укључујући и оне које се тичу ноћне забаве (дискотеке).
Неки од захтева су, по речима Суботића, у сагласности с Правилником Министарства просвете, а неки су потпуно „паушални“, јер Правилником није ближе одређено, те се школе руководе „препорукама“.
Суботић је навео да на једну групу од 40 до 45 ученика који плаћају екскурзију, треба зарачунати захтев за минимум седам гратис путовања, те се не треба чудити што екскурзија од седам дана у Италији са обиласком Фиренце, Рима и Венеције кошта нешто више од 600 евра.
„Наша асоцијација је о овом питању контактирала Европску туристичку асоцијацију ЕТОА чији смо члан и добили смо низ примера како се екскурзије организују у земљама Западне Европе. Познато нам је свима да те земље имају високи животни стандард, али код њих се ученици на екскурзијама превозе и возовима, а смештај је у пансионима или скромнијим хотелима у вишекреветним собама, па чак и у хостелима“, рекао је Суботић.
Додао је да због високих захтева многе агенције нису заинтересоване за организовање екскурзија: од око 1.200 агенција свега тридесетак се бави тиме.
Директорка Дванаесте београдске гимназије Светлана Миљеновић је рекла за Бету да комисија, у чијем саставу је и представник родитеља, саставља програм јавне набавке ђачке екскурзије.
„Правилником је, због сигурности ученика, препоручена старост возила и исхрана на бази полупансиона“, рекла је Миљеновић.
Истакла је да је тачно да школе поштују препоруке када се саставља програм јавне набавке за путовање, али да „долазе са више инстанце и да се поштују због сигурности деце“.
Додала је да се залаже да се, због многих проблема које школе имају у организацији, екскурзије укину јер нису обавезни део наставе.
„Наша школа је укинула екскурзије за први и други разред гимназије, организујемо само за трећи разред који може да путује по Србији и четврти који може да иде у иностранство. Имамо много проблема, десило нам се да за екскурзију у Ниш до последњег тренутка није могло да се утврди колико деце иде јер откажу пред полазак, зато што се посвађају или из других разлога“, рекла је Миљеновић.
Истакла је да у таквој атмосфери просветни радници нерадо пристају да путују са децом и да трпе понижења због критика.
