Често је питање на који начин можете да остварите додатну зараду и како српски закон тумачи ове приходе, невезане од вашег примарног посла.
Сања из Београда је запослена у једном фризерском салону по уговору о раду. Како би унапредила квалитет живота, одлучила је да испита могућности о додатној заради са друге стране. Тако је, поред посла у салону, почела да ради у једном хотелу на основу уговора о допунском раду и месечно успе да заради и до 30.000 динара без много уложеног времена.
Шта тачно представља уговор о допунском раду?
Уговор о допунском раду је препознат у закону као уговор који могу да закључе особе пријављене код једног послодавца на пуно радно време са другим послодавцем. Није важно да ли сте запослени на одређено или на неодређено време, битно је само да сте на пуном радном времену (40 сати недељно). Овако може да се ради највише до једне трећине пуног радног времена, што би значило највише 13 сати и 20 минута на недељном нивоу.
Важно је да знате да ови услови важе само за запослене у Србији. Самим тим, предузетници, пензионери, студенти или запослени у некој другој земљи немају права да раде са оваквим уговором. Такође, не постоји прописана минимална накнада за рад овакве природе, па би износ зависио искључиво од вашег договора са послодавцем.
Како доћи до уговора о допунском раду?
Поред тога што морате да будете пријављени на пуно радно време, морате да приложите доказ о томе газди код ког желите да остварите допунски уговор. Није вам потребна сагласност примарног послодавца, већ само доказ о запослењу на увид.
Уговор о допунском раду се мора саставити у писаној форми и зарађен новац вам леже на рачун по договореном датуму.
Ваша права и обавезе:
С обзиром да сте допунски радник, за вас не важе иста правила као за остале колеге које су на том месту пријављене на 40 сати недељно. Дакле, можете радити кад вама то одговара или не морате ићи на посао ако неке седмице желите да одморите од додатног рада.
Београђанка Сања, са почетка текста, некада тих 13 сати распореди тако што ће један дан радити смену од осам сати, а следећег преосталих пет.
– Некад ми одговара да свих пет дана у недељи, после примарног посла радим још два и по сата на допунском послу. Све је ствар моје личне организације, воље и потребе за новцем. Али, увек се уклопим – прича Сања.
Порези и доприноси:
Уобичајено се плата уговара у нето износу, па ако у уговору стоји одређена цифра која није назначена да ли је у бруто или нето облику, сматра се да је уговорен нето износ. Касније, након обрачуна, фирма ће прерачунати тај износ у бруто и уплатити вам порезе и доприносе.
Шта да избегнете:
Када је реч о раду код два послодавца, нека то буду различите бранше како не бисте повредили правила матичне фирме. Посебно ако је реч о специфичним знањима и вештинама које сте тамо стекли.
Већина људи не зна за овакав тип рада, а могуће је остварити га у многим делатностима, најпре у угоститељству. Како се рад преко 53 сата недељно сматра нездравим, уговор о допунском раду је идално решење да се не префорсирате, а да повећате свој кућни буџет, што је свакако увек добродошло.
(Курир.рс)
