Пандемија је прошла, али се нису сви вратили у канцеларије, бар не у потпуности.
Данас је највише оних који са послодавцем имају договор о повременом раду од куће, или комбиновану радну недељу.
Док поборници канцеларијског рада тврде да је одлазак на посао важан због социјализације и интеракције међу запосленима, они који више воле рад од куће кажу да су тако продуктивнији.
Како било, рад од куће је један од кључних захтева кандидата у разговору с потенцијалним послодавцем. Али, није регулисан законом.
Кад неко много ради, зли језици кажу да „бежи од куће“. Данас није мало оних који много раде, али – од куће. Татјани је већ десет година, дом и канцеларија.
Одлазак у канцеларију има ограничења
„Много сам продуктивнија када радим од куће, јер немам ометања са стране. Могу сама да организујем време, а у неку руку и себи да се посветим – да водим рачуна о томе како се храним“, прича Татјана Феодоровић, представница продаје једне компанијеза Југоисточну Европу.
Феодоровићева каже да одлазак у канцеларију има ограничења, као и да не може да носи ствари, попут хране од куће, јер би изгледала као „покретни фрижидер“.
„С обзиром на то да имам и породицу, предност је да ако ми се дете разболи, могу да останем код куће. С друге стране, не морам да пребацујем посао на колеге јер могу одређени део да одрадим од куће“, истиче Татјана.
Отпор према раду од куће
Многи европски синдикати, нарочито немачки, нису крили отпор према раду од куће. Сматрали су га етички погрешним, наводећи да је долазак у фирму вид социјализације.
Многе компаније изабрале су средње решење пола-пола: и кућа и фирма.
Предности и мане
Међу предностима, они који раде од куће истичу сопствену организацију радног времена, уштеду времена (не губи се време на путовање, што у великим градовима достиже и 60 и више сати недељно), уштеди се на гардероби, ципелама, торбама…
Мане су нерешено питање трошкова превоза (можда ипак морају негде на неки састанак), струје, грејања, потрошног канцеларијског материјала, искљученост из дешавања у фирмама и недостатак радног времена – кад сте код куће, очекује се од вас да се увек доступни. О скривеним проблемима, попут обављања кућних послова јер укућанима делује „да ништа не радите“ – не морамо ни да почињемо.
Многи радници, како би предупредили осећај издвојености, за канцеларије бирају кафиће или паркове. Тако су окружени људима, а опет довољно издвојени да могу да раде. И помаже.
„Велики број запослених бира и даље да долази у канцеларију више од 50 одсто времена. Можда осећају да могу лакше и ефикасније да заврше посао са колегама јер имају интеракцију. Социјализација, која је недостајала, доста значи, поготово након првог периода од краја короне“, наводи Тамара Обрадовић из ЈТИ Србија.
Законски нерегулисано и у Србији
Рад од куће је и законодавно споран.
У многим европским земљама то питање није уређено законом, као ни у Србији, али га само делимично покрива Закон о раду.
„То практично није законско решење. Донет је водич у виду смерница, који би требало на једноставан начин да покаже како би могао рад од куће практично да се организује. Отворено је и питање безбедности приликом доношења новог Закона о безбедности из јавног рада, где је законодавац покушао да дефинише рад од куће“, каже Светлана Будимчевић из Унија послодаваца Србије.
Према њеним речима, рад од куће би требало најпре да буде регулисан између запосленог и послодавца.
То је, међутим, као Пандорина кутија – од обезбеђивања опреме, одређивања радног времена, питање мотивације.
Да ће морати да се регулише и законом, указује и то што је могућност рада од куће уз добру плату, све чешће захтев пожељних кадрова на разговору за посао.
