Весић је подсетио да је пре неколико дана Влада Србије усвојила Уредбу којом се утврђује просторни план подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд-Ниш чиме је, каже, омогућено да се почне са издавањем локацијских услова и грађевинских дозвола како би отпочела реализација овог пројекта.
Навео је да је већ завршено 76 километара брзе пруге од Београда до Ниша, да ће 24. новембра бити пуштено у саобраћај 108 километара брзе пруге од Новог Сада до Суботице, а да ће се радити 230 километара пруге од Београда до Ниша.
Весић је рекао да ће се та пруга радити у три деонице од којих ће се прво радити друга и трећа.
– Очекујемо да крајем ове или у првом кварталу наредне године почнемо са објављивањем првих тендера за извођаче, прво за претквалификацију, а онда и за надзор тако да очекујем да прве радове имамо већ у другој половини наредне године чиме ћемо почети изградњу пруге – рекао је Весић за РТС.
Навео је да ће пруга Београд-Ниш коштати укупно две милијарде и 750 милиона евра од чега је, како каже, 610 милиона евра гранта Европске уније, 550 милиона ће ићи из републичког буџета, док ће се остатак финансирати из кредита Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој.
Весић је објаснио да ће се пруга Београд-Ниш радити тако да током радова пруга неће бити затворена за саобраћај као што је био случај током радова на прузи Нови Сад-Суботица.
– Процењује се да ће радови трајати између три и пет година, а радиће се по истом моделу по којем се сада реконструише пруга између Ниша и Димитровграда где 36 сати радимо, па 36 сати иду возови. Каква ће овде бити динамика, видећемо када будемо изабрали извођача, али у сваком случају ми ћемо урадити пругу Београд-Ниш и када тај посао буде завршен, имајући у виду да ће већ у фебруару следеће године бити завршено 23 километра од Ниша до Брестовца, са ових 230 километара имаћемо укупно 437 километара брзе пруге – рекао је Весић.
Остаје, каже, да се уради део од Брестовца до Прешева дужине 135 километара и 50-ак километара пруге кроз Северну Македонију о чему је, додаје, већ постигнут договор за пријатељима из Скопља.
– Тада ћемо имати повезано Скопље, Ниш, Београд, Нови Сад, Суботицу, али и Будимпешту јер очекујемо да наши мађарски пријатељи заврше 166 километара своје пруге до Будимпеште – рекао је Весић и додао да ће се од Београда до Будимпеште возом путовати два сата и 45 минута, од Београда до Ниша сто минута, а нешто мање од два сата од Београда до Скопља, те да ће западни Балкан бити потпуно повезан.
Весић је рекао да ће дан пре 24. новембра, када ће бити пуштена брза пруга Нови Сад – Суботица, бити потписана изјава између Србије, Мађарске, Северне Македоније и Грчке о изградњи брзе пруге од Будимпеште до Патре.
Навео је да су Грци већ почели да пројектују пругу између Солуна и Идоменија, а планирају реконструкцију постојеће пруге између Солуна и Атине и додао да онда остаје да се пругом повеже део од Скопља до границе између Грчке и Северне Македоније.
– Тако ћемо имати брзу пругу дужине преко 1.638 километара, од Будимпеште до Пиреја и Патре, која повезује две велике луке – солунску и атинску, док ће Будимпешта бити повезана преко Братиславе са Прагом, као и до Варшаве преко Прага јер се ту такође ради пруга – рекао је Весић и истакао да ће са нашом пругом која ће бити кичма железничког саобраћаја западног Балкана све земље тог дела Балкана излазити на централну и зпадну Европу.
Весић је рекао да Турска сада ради своју брзу пругу од Истанбула до границе са Бугарском, новцем Европске уније, а да су Бугари већ завршили реконструкцију своје пруге од бугарско-турске границе до Софије.
– Остаје да они реше део од Софије до српске границе, што није тако далеко, а ми да решимо нашу везу од Ниша према граници са Бугарском чиме ћемо имати излазак од Ниша према Софији и Истанбулу, а од Истанбула, они већ имају железничку везу са луком Басра у Ираку, а раде и пругу према Кини преко Азербејџана тако да ће сав транспортни железнички саобраћај Азије улазити у Европу преко Србије – истакао је Весић.
То, подвукао је, потпуно мења позицију наше земље и омогућава њен даљи напредак.
Између осталог, министар је навео да је завршен пројекат реконструкције пруге Сталаћ-Краљево-Рудница са новом пругом од Рашке до Новог пазара.
Такође, казао је да се ради пројекат реконструкције пруге Београд-Сарајево, наш део од Руме преко Шапца до Лознице, као и пројектовање пруге од Ваљева до Лознице, а да се осим тога заједно са Бугарском припрема железничка веза између лука Видин и Прахово.
– Веома много се улаже у пруге и апсолутно сам сигуран да ће се наставити са тим трендом, који постоји и у Европи – закључио је Весић.
Србија у области саобраћаја висок усклађена са ЕУ!
– Резултат који смо постигли у области саобраћаја посебно је значајан ако се зна да је око четвртина свих правних прописа које усаглашавамо са ЕУ везана за сектор саобраћаја – рекао је министар Весић и додао да ”бесповратна улагања ЕУ у области саобраћајне инфраструктуре од 2000. године до данас прелазе милијарду евра, укључујући и грант за брзу пругу од Београда до Ниша, што Европску унију чини најзначајнијим партнером Србије”.
– Нико осим Европске уније Србији не даје бесповратна средства нашој земљи и ми у Влади Србије тај чин посебно ценимо – рекао је министар Весић и додао:
– Стратешки циљ Владе Србије је пуноправно чланство у Европској унији, што за нас значи и затварање кластера 1, отвореног у децембру 2021. године у оквиру ког су и поглавље 14 – Транспорт и 21 – Трансевропске мреже. У том погледу, Министарство од почетка мог мандата као министра, посвећено је усаглашавању са прописима ЕУ и припреми закона и до краја 2024. ће чак осам закона са европске агенде бити спремно за усвајање у Народној скупштини. Неки од њих су већ прошли Владу и чекају скупштинску процедуру, попут Закона о безбедности железничког саобраћаја, док су други у финалној фази и биће спремни до краја године – рекао је Весић.
Закони које ће Србија да усвоји како бисмо скоро потпуно у области саобраћаја били усклађени са ЕУ су Закон о изменама и допуна Закона о путевима, Закон о изменама и допунама Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима, Закон о успостављању инфраструктуре за алтернативним горивима (ИВ/2024), Закон о железници, Закон о изменама и допунама Закона о ваздушном саобраћају, Закон о жичарама за транспорт лица и Закон о изменама и допунама Закона о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају. На Националној транспортној стратегији се интензивно ради а још у прошлогодишњег Извештају о напретку је истакнуто да значајан импулс завршетку овог важног посла дат после 2022. године.
Након кашњења конзорцијума консултаната који су пре неколико година изабрани на тендеру а који нису урадили посао у уговореном року, Министарство ангажовало је домаћи експертски тим који ће овај посао довршити у року од 4 месеца, након чега очекујем усвајање Националне транспортне стратегије у првом кварталу 2025. године – рекао је министар Весић.
Весић је истакао да је ”добра вест је да је Европска комисија препознала наше амбициозне планове у повезивању са регионом на ТЕН-Т мрежи и завршетак брзе пруге до Суботице, радове на прузи од Ниша до Димитровграда који су почели после много одлагања управо захваљујући заједничкој комисији која прати све европске пројекте који сам формирао када сам постао министар и у чијем раду учествује и Делегација ЕУ у Србији”.
Пројекти ЕУ
Министар Весић је поменуо да су најзначајнији саобраћајни пројекти које финансира ЕУ изградња брзе пруге од Београда до Ниша, реконструкција и модернизација пруге од Ниша до Димитровграда, модернизација пруге Ниш-Брестовац, изградња железничке обилазнице око Ниша, изградња интермодалног терминала у Батајници који је у мају посетио комесар за проширење Оливер Вархеји, аутопут мира од Ниша до Мердара, као и рехабилитација око 1000км путне мреже државних путева, уклањање потопљене немачке флоте из Другог светског рата код Прахова и многи други пројекти што ЕУ чини најзначајнијим партнером Србије у области саобраћајне инфраструктуре.
Министар Весић је истакао да је циљ министарства на чијем челу се налази потпуна усаглашеност у сектору саобраћаја са прописима ЕУ јер се Србија налази на важним европским транспортним коридорима.
– У спровођењу овог циља неће бити компромиса јер то је интерес Србије да буде потпуно усаглашена са ЕУ у области саобраћаја посебно после нове Директиве за ТЕНТ – Т којом су утврђени европски транспортни коридори и за чију модернизацију и изградњу су први пут изједначене земље чланице ЕУ са европском земљама које још увек нису чланице у коришћењу европских фондова. ЕУ за своје транспортне коридоре планира да издвоји 500 милијарди евра. Србија ову шансу мора да искористи и зато напорно радимо у том правцу – рекао је министар Весић.
informer.rs/dnevnik.rs
