Овај феномен познат је као хипнички трзај. Он најчешће настаје када се мишићи у ногама (иако се може догодити у било којим другим мишићима) почну брзо стезати.
Иако још увек није потпуно откривено зашто се ово догађа, досадашња истраживања указују на то да је хипнички трзај кроз еволуцију служио најмање двема функцијама, од којих је једна и данас прилично корисна.
Наиме, ово изненадно буђење нас „тера“ да још једном погледамо своје окружење и уверимо се да нема опасности и да без бриге можемо заспати.
Друга функција хипничког трзаја је нашим прецима омогућавала да провере положај стабилности тела пре него што у потпуности открију у сан. Она је нарочито била корисна у давној историји, када су људи спавали у природи.
Како пише Клиx.баГлавна теорија сугерише да је хипнички трзај само симптом нашег активног физиолошког система који се коначно препушта, иако понекад невољно, нашем нагону за спавањем, прелазећи из активне и вољне моторичке контроле у стање опуштености и коначну телесну парализу.
