Врло се често на стаблима и гранама дрвенастих воћних врста, као и неког другог украсног дрвећа. и жбунова, запажа појава лишајевa. Лишајеви се јављају на готово свим воћним врстама, нарочито на шљиви, ораху, јабуци и крушки, поготово у екстензивним или напуштеним воћњацима. Лишај је врло специфична заједница два организама (алге и гљиве), који живе у тзв. симбиози или суживоту, од којег оба ова организма имају заједничку корист.
Од алги су заступљене углавном зелене или модрозелене алге (Chlorophyta i Cianophyta), а од гљива најчешће гљиве мешинарке (Ascomycotina), чија се плодна тела (аскуси) врло лако уочавају у унутрашњости тела лишаја. Лишај као заједница функционише тако да алге фотосинтезом стварају органске материје, а гљива набавља воду и минерална хранива, па се тако надопуњују. Лишајеви нису паразити на биљкама, иако се тако на први поглед чини. Живе само на површини биљних органа, па спадају у тзв. епифите, али од биљака не узимају воду и храњиве материје, што значи да не улазе у биљно ткиво као паразити.
Међутим, њихова појава, упркост томе што нису паразити, посредно може изазвати штете на биљкама јер могу смањити животни потенцијал биљке, али и могу бити погодно станиште за насељавање неких штеточина. Постоји више од 15.000 врста лишајева, а наука их сврстава у врло добре биоиндикаторе или биолошке показатеље чистоће ваздуха и свеукупне чистоће станишта и околине. Обично се јављају на старијим воћкама, а ако почну да се јављају и на младим, онда је то знак да су те воћке слабије кондиције, односно да су ослабљене од разних фактора неповољне средине.
Готово се никада не јављају у интензивним воћним засадима , или врло ретко, и то само у случају ако се не спроводи уобичајена заштита фунгицидима. Наиме, већина фунгицида, поготово оних на бази бакра, прилично их добро сузбија, па се лишајеви из тог разлога никада не јављају у воћњацима с редовном заштитом фунгицидима. Са друге стране могли би смо рећи да је њихова појава на воћкама најбољи знак добрих еколошких услова који владају у воћњаку.
Никада не расту тамо где је ваздух загађен и где постоји резидуа или има токсичних остатака. Неки лишајеви могу бити изразито декоративни (Usnea spp.), па су јако омиљени на украсним дрвенастим врстама у кућним вртовима. Споменуто је на почетку да се углавном јављају на стаблима и гранама шљива, ораха, јабука и др. На шљиви се појављује најчешће лишај под називом, Evernia prunastri а на ораху жути лишај Xanthoria parietina.
На њих добро делују сви бакарни фунгициди, па се касним зимским прскањем и третирањима на почетку вегетације, која се редовно спроводи у воћњацима, уједно сузбијају и лишајеви. Остале хемијске мере сузбијања нису потребне.
Саветодавац: Славица Стојкић
