Хришћански светитељ, који је живео у Солуну почетком 4. века, сматра се заштитником тог града, а верује се да је Солун спасавао од непријатељских војски и земљотреса.
Као светац, изузетно је поштован код Грка, Руса и Срба, а по броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији.
Градови у Србији, Косовска Митровица и Сремска Митровица, добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом.
Многи храмови посвећени су овом светитељу, а међу њима је и саборни храм на Новом Београду, црква у Пећкој патријаршији и капела у Високим Дечанима.
Слави се 8. новембра по грегоријанском (новом) календару, то јест 26. октобра по јулијанском (старом) календару.
У нашем народу важи обичај да се Митровдан сматра за дан када долази зима.
Ако падне снег за Митровдан, према предању, задржаће се до априла.
Важи и обрнуто, лепо време на 8. новембар најављује благу зиму.
Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан.
Отуд и позната изрека „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак“.
У народу се верује да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће.
Постоји и још једно предање у вези са Митровданом, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
