У Србији се данас, 8. новембра, обележава Дан просветних радника. Идеја да се овом важном животном позиву посвети један дан у години, зачета је давно, још 1962. у Индији, а подржана је од стране УНЕСКО-а 1994. године, од када се обележава у више од стотину земаља света, а у свакој, одређеног датума који је у вези са неком личношћу или догађајем од националног значаја за просвету и школство те земље.
Тако се Дан просветних радника у Србији везује за Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, писма и правописа, чије се рођење смешта у дане око Митровдана (шести, а по неким подацима и осми новембар). Свако ко је одабрао да буде наставник, свестан је да се његов радни дан не завршава оног тренутка када се за њим затворе школска врата. Са наставником заједно на та врата полазе све победе и порази у дану, сва сазнања, недоумице, разочарања, усхићења, успеси, стрепње… којих је таман толико колико и ђака пред којима стоји, свестан да се у учионицама, на сваком часу одвија нешто веома важно, што истовремено мења и њега – наставника и ђака.
Зато је бити наставник – просветни радник, велика одговорност, али и велика част, мудрост и вештина, равна вештини алхемичара, занесењака који често ни из чега, снагом своје воље, и пре свега огромном љубављу, успева да претвори олово у злато, незнање у знање и прокрчи пут до камена мудрости. Дан просветних радника замишљен је као дан у којем треба скренути пажњу на положај ових, често донкихотовски настројених посленика, дан када нарочито треба истаћи колико је важно дати им подршку у настојањима да пруже адекватно знање и образовање будућим генерацијама, тиме што ће се више улагати у образовање као у важан ресурс једног друштва. Још су грчки филозофи истицали значај образовања како би се код младих умова однеговала врлина, спознале основне моралне и културне вредности, развила хуманост и креативност.
Просветни радници се, као и радници у другим професијама, данас суочавају са бројном искушењима које не памтимо у новијој историји. Пандемија мења свет, па тако и свет просветног радника. Суочени са убрзаном дигитализацијом и свим новинама и непознаницама које она носи, наставници се труде да се наставни процес одвија колико-толико у континуитету, на најбољи могући начин, користећи разне моделе наставе, проналазећи инспирацију једни у другима и у младим умовима које подучавају и обликују. Зато им желимо да се и у будућности храбро носе са свим изазовима, да остану здрави и буду поносни на то што су изабрали за свој животни позив!
Драге колеге, срећан нам Дан просветних радника!
