Не тако лепи подаци за Србе стижу из Европске Уније! Наиме, према истраживању Еуростата из 2022. године очекивани животни век при рођењу жена и мушкараца у нашој земљи међу најнижима је у Европи.
Како се на мапи може видети, очекивани животни век за жене на територији целе Србије је у просеку око 77 година, док је ситуација у Београду нешто боља са 78,8 година. Што се мушкараца тиче ситуација је „критичнија“ са просеком од 73 године.
Ево каква је ситуација у Европи
Према Еуростату, највиши животни век жена забележен је у деловима Шпаније, и то врхунац у главној регији Мадрид (87,7 година), затим деловима Италије, Француске, Португалије, али и Скандинавије.
Као и код жена, највиши ниво очекиваног животног века за мушкарце забележен је у шпанској главној регији Мадрид са 82,4 године. Северна италијанска регија Провинциа Аутонома ди Тренто и шведска главна регија Штокхолм (обе са 82,3 године) имале су следеће највиши ниво, кажу из Еуростата.
Најнижи очекивани животни век при рођењу за жене забележен је у француској прекоморској регији Мајота (74,4 године), а потом следе 3 бугарске регије.
С друге стране, 3 регије имале су очекивани животни век за мушкарце мањи од 70,0 година. Најнижи нивои забележени су у бугарској регији Северозападен (68,7 година), а потом следе Летонија (69,4 године) и Северен тсентрален (69,6 година), такође у Бугарској.
Велики генерацијски јаз унутар региона
Највећи генерацијски јаз забележени је у балтичким земљама, као и у неколико пољских и румунских региона. Највећи јаз забележен је у Летонији, где је очекивани животни век при рођењу за жене био 10 година виши него за мушкарце.
Разлике у очекиваном животном веку при рођењу између жена и мушкараца биле су генерално много мање у Данској, Ирској, Холандији и Шведској. Међутим, најмањи јаз забележен је на Мајоти у Француској, где је очекивани животни век при рођењу за жене био 0,4 године виши него за мушкарце.
У 2022. години, очекивани животни век при рођењу у ЕУ за жене (83,3 године) био је 5,4 године виши него за мушкарце (77,9 година).
Тренд очекиваног трајања живота према РСЗ-у
Дужина очекиваног трајања живота у Србији се у периоду 2002–2023. просечно годишње повећавала за око 0,2 године за мушкарце, односно 0,1 годину за жене, кажу из Републичког завода за статистику за Блиц.
Услед пандемије Цовид-19, због повећаног нивоа смртности, у 2020. и 2021. години, дошло је до смањења очекиваног трајања живота код оба пола, док је у 2023. години поново забележен пораст, на вредности очекиваног трајања живота изнад оних у предпандемијској, 2019. године – наводе.
Како истичу, важно је напоменути да је тренд значајног пада у 2020 и 2021 забележен у готово свим земљама чланицама ЕУ и да је у директној вези са појавом пандемије. Да није било короне очекивало би се да дужина животног века буде за 0 6 година већа него 2019. (73,7 мушкарци и 78,9 жене).
Где у Србији мушкарци живе најдуже, а где најкраће
Посматрано на нивоу општина/градова, према подацима за 2022. године мушкарци најдуже живе (између 74 и 75 година):
Севојну
Книћу
Бајиној Башти
А најкраће (између 67 и 68 год) у општинама:
Нови Кнежевац
Сечањ
Неготин
Бач
Мало Црниће
Ковин
Где у Србији жене живе најдуже, а где најкраће
Жене најдуже (између 79 и 80 година) живе:
Чајетини
Севојну
Жагубици
Жене најкраће (између 73 и 74 године) у:
Кучеву
Сечњу
Новом Кнежевцу
Малом Иђошу
У Београду за 2 године дужи животни век него у Војводини
Како наводе из Завода, може се приметити да Војвођанске општине доминирају у контексту најкраћег животног века. Посматрано регионално, Војводина има најниже вредности за очекивано трајање живота (мушкарци 72 године, а жене 77,5).
У Београду је за око 2 године дужи животни век него у Војводини (мушкарци 74 године, а жене 79).
Што се тиче региона Шумадије и Западне Србије очекивани животни век код мушкараца је 73,3, а код жена 78,3 године, док је за регион Јужне и Источне Србије за мушкарце 72,7, а жене 77,7 година.
Три фактора кључна што се у Војводини најкраће живи
Из Завода откривају који су то фактори који утичу на краћи животни век у Војводини:
еколошки (квалитет воде и загађеност ваздуха)
начин исхране (према подацима Института Батут Војводина предњачи по броју гојазних)
физичка неактивност
Када је животни век у Србији био најдужи, а када најкраћи
Из Републичког завода за статистику истичу да је након Другог светског рата снижавање смртности било континуирано и резултирало је порастом очекиваног животног века. Максимум је достигнут 2019. године (у години пре короне) од 75,7 година, што је скоро 16 година дужи животни век у односу на половину прошлог века (1952: 60 год за укупно становништво).
Посматрано по полу, ОТЖ (очекивано трајање живота) мушкараца је сада 73,1 год што је 14 година дуже него пре седам деценија (1952: 58,8 мушкарци); док је за жене животни век продужен за 17 година у односу на половину прошлог века (сада је 78,3 година, а био је 61,1 1952. године).
У Србији се продужетак ОТЖ новорођених одвијао највише захваљујући паду морталитета одојчади, али није био праћен адекватним снижавањем смртности старијих.
У ЕУ мушкарци стари 65 год очекују да ће живети још 18,5 година, а у Србији још 14,2 године;
Жене у ЕУ које су старе 65 година очекују да ће живети још 22 година; а у Србији још 16,8 година.
Уз одговарајућу здравствену и социјалну заштиту старих, постоји простор за раст броја преосталих година живота. Важно је напоменути да квалитет живота у старости много зависи од година проведених у здрављу.
Дуг живот је највећа привилегија, ако значи дуг живот у здрављу. У противном стари постају витални проблем друштва.
