У Србији ће током ове недеље бити хладно време уз јутарњи мраз и маглу у појединим деловима земље, а већ од викенда се очекује пораст температуре и до 10 степени што код многих болесника може да изазове вртоглавицу, болове у мишићима, стезање у грудима, поспаност и мучнину.
Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) најавио је пораст температуре од 16. новембра и дуже сунчане интервале.
– У току наредних дана биће умерено до потпуно облачно са краћим сунчаним интервалима и уз максималне температуре од пет до 10 степени, понегде уз дуже задржавање магле – наводи РХМЗ. Метеоролози најављују од другог дана викенда отопљење за чак десет степени у дневном просеку.
Иван Ристић, метеоролог аматер, рекао је за Курир да ће се до суботе максимална температуре кретати између пет и десет степени Целзијусових, а да ће јутарње температуре бити од нуле до пет степени уз појаву слабог мраза у појединим крајевима.
– У четвртак више падавина суснежица и снег могући и у нижим пределима вишим од 200 метара. Осим што је хладно близу земље све је хладније и изнад нас, те се почетак значајнијег отопљења стално помера на дан. За сада се не зна кретање и трајање тог ваздуха и од њега зависи колико ћемо имати топлијих дана наредне недеље. Температуре максималне дневне ће бити око 15 степени Целзијусових. Након тога следи поново хладнији период који може условити снег и у нижим пределима и прве пахуље и у Београду између 20. и 25. новембра.
Спец. опште медицине др Радмила Шехић за Курир каже да нагли скок дневне темпратуре унутар кратког временског интервала може да провоцира здравље код болесних, али и код појединих здравих људи.
– Први на удару су особе које имају проблем са циркулацијом односно с крвним судовима и проблематичним крвним притиском. Шта год да се дешава да ли нагло отопљава или захлађује то доводи до ширења крвних судова и спуштању нивоа крвног притиска. Они су под терапијом предвиђеном за зимске услове и пад крвног притиска биће значајнији у смислу вртоглавица, стезања у грудима осећаја несигурности при ходу, дезорјентисаност, мали умор или ментално слабљење, а све то као последицу мањег дотока крви у виталне органе – срце, мозак и бубреге – објаснила је др Шехић и додала:
– Друга категорија људи су они који имају проблематичну циркулацију центраног нервног система односно мозга. Они могу да осете главобољу, имаће осећај поспаности, мучнину. Трећа категорија су особе са кардиоваскуларним проблемима које због паа крвног притиска могу да осете стезање у грудима, недостатак ваздуха.
Међутим, докторка упозорава да на нагле промене времена неће остати имуни ни здрави људи.
– У тој категорији су особе које су осетљивије и рањивије па у благој форми могу да осете вртоглавицу, мучнину, слабост у рукама и ногама. Неки од њих се и брзо адаптирају и не придају превелики значај томе јер се човек навикао на велике и нагле осцилације и не дозвољава да га обузме паника. Битно је да свако облачи оно што је примерено временским условима, да испоштује терапију у консултацијама са лекаром и да исхрану прилагоди томе, а уколико је могуће и избегавати психички стрес.
курир.рс
