Према званичним подацима, у другом тромесечју ове године грађани наше земље су обавили 19,2 милиона куповина на интернету картицама и електронским новцем, што је за 36,1 одсто више у односу на исти период лане. Током та три месеца потрошили су у различитим валутама више од 540 милиона евра за онлајн куповину.
Потрошачи највише пазаре у домаћим интернет продавницама, али и неке стране платформе постају популарне, јер нуде робу по повољнијим ценама. Из удружења потрошача упозоравају грађане да у тим ситуацијама купују на ризик и не могу да остваре своја права уколико дође до проблема, јер се одредбе Закона о заштити потрошача примењују једино за куповину код регистрованих трговаца на територији Србије. Не могу да остваре своја права ни уколико пазаре од продаваца који раде на црно у нашој земљи.
У удружењу „Ефектива“ кажу да је у интернет трговини највећи проблем управо куповина преко друштвених мрежа од продаваца који нису регистровани у Агенцији за привредне регистре (АПР). Купци су наручили један производ, а добили неки други, или у стварности он није као на слици, није одговарајућег квалитета који је наведен, купљену робу не могу да врате или замене, или она уопште није стигла – ово су само неке од тешкоћа са којима се суочавају грађани који купују од продаваца на црно.
– Дешава се да рецимо, наруче патике, али стигне им други модел и лошијег је квалитета, или им испоруче нешто потпуно друго, што је већ у домену преваре – каже за „Новости“ Дејан Гавриловић из овог удружења. – Затим, догађа се да купац добије оно што је наручио, и то изгледа као на слици, али му не одговара број и не може да га врати или замени, јер тај грађанин који се трговином бави на црно, њега не занима да то решава. Зато потрошачи треба да воде рачуна да купују од регистрованих трговаца, јер онда могу да остваре своја права.
Објашњавајући како то да утврде, он наводи да је на сајтовима регистрованих трговаца обично наведен ПИБ и матични број, а уколико није онда могу по називу фирме да провере у АПР.- Када утврде да је продавац регистрован, треба да провере и колико дуго постоји фирма и на сајту НБС да виде ли им је рачун у блокади – прецизира Гавриловић. – Дешавало се да неко ко има намеру да се бави преваром, региструје предузеће, оштети одређени број људи и онда затвори фирму, па после отвори другу. Треба бити опрезан када је у питању фирма која је релативно скоро регистрована и нема поуздане референце, али не мора да значи да је у питању превара. Проблем је и у случају када је предузеће регистровано и дуго постоји, нпр. 15 година, али му је рачун у блокади. То значи да купац неће моћи да оствари своја права ако буде проблема, јер тај трговац не може да му врати новац.
Продавци који тргују путем интернета, према Закону о електронској трговини, обавезни су да на видном и доступном месту назначе пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични и ПИБ број, као и детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове. Када онлајн продавац поседује све те податке, и уколико су тачни сматра се да послује у складу са законом. Приликом куповине, у тој ситуацији, примењују се одредбе Закона о заштити потрошача.
Треба имати у виду и да је пословањем онлајн трговаца на црно оштећена и држава због неплаћеног пореза, а они истовремено представљају и нелојалну конкуренцију свима који раде у складу са законом. Борба са овом појавом је и велики изазов, јер врло лако може да се направи неки профил на друштвеним мрежама и огласи продаја робе. Зато државни органи и инспекције морају да иду у корак са временом и са технолошким иновацијама, како се не би дошло у ситуацију да закони постану непримењиви у пракси.
Новости
