Овај начин обрачуна, међутим, некада учини да месечни износ пензије буде толико низак да би пензионер врло тешко састављао „крај с крајем”. Из тог разлога, Законом о пензијском и инвалидском осигурању прописан је најнижи износ пензије – минимум који се мора исплаћивати пензионеру без обзира на то колико стажа и какве зараде је остварио у својој радној каријери. Од увођења у правне прописе, најнижи износ пензије одређиван је на различите начине, а од 2002. године сви пензионери имају право на једнак најнижи износ пензије.
Од 2006. најнижи износ једнак је 25 процената просечне зараде у Републици у претходној години. Према важећем Закону, корисницима из категорије осигураника запослених, самосталних делатности, и професионалним војним лицима, најнижи износ пензије ванредно је усклађен од 1. јануара 2011. Тако одређен износ се даље усклађује као и пензије.
Најнижи износ пензије за пољопривредне пензионере је нешто нижи – на данашњи дан је 19.644,74 динара. Он је такође ванредно усклађен од 1. јануара 2011, када је износио 9.000 динара, и од тог датума се даље усклађује. Пензионерима је најављено ново повећање пре краја године, па се може очекивати да ће истовремено порасти и наведени најнижи износи за све категорије корисника.
Међутим, и поред тога што прописи одређују минималан износ, постоје корисници којима он не припада. Пре свега, на исплату најнижег износа пензије може да утиче пребивалиште пензионера. У зависности од одредбе одговарајућег споразума о социјалном осигурању, корисницима који живе у иностранству може да припада само износ који су зарадили, без гарантованог дела. Овакве су одредбе свих споразума закључених између држава које су некада чиниле Југославију.
У случају да лице које користи најнижи износ пензије мења место пребивалишта, односно пресели се у иностранство, у обавези је да о тој промени одмах обавести Фонд. Исплата се убудуће врши на рачун стране банке, а истовремено се проверава да ли и даље може да се исплаћује најнижи износ. Ако се за ове околности прекасно сазна, могу ће су велике преплате и неугодне ситуације за кориснике који треба да врате оно што им не припада, иако користе релативно мали износ пензије.
Треба нагласити да се могућност исплате најнижег износа цени по пребивалишту, а не по томе да ли се исплата пензије врши у Србији или у другој држави. На пример, неко са пребивалиштем у Словенији може да овласти друго лице да прима пензију у Србији, али то не значи да ће се наставити са исплатом најнижег износа пензије. Једнако поступају и носиоци осигурања у иностранству, па тако грађани Србије не би могли да користе гарантовани износ пензије из, например, Босне и Херцеговине.
Поред пребивалишта, на право на најнижи износ пензије утиче и чињеница да ли је корисник остварио право на пензију у иностранству. Наиме, Законом о ПИО је прописано да се најнижи износ пензије кориснику исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и пензије коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа. У случају да је збир пензија мањи од најнижег износа пензије, кориснику ће се исплаћивати разлика до тог најнижег износа.
То заправо значи да ће збир пензије коју прима из иностранства и пензије коју прима у Србији са разликом износити укупно онолико колики је прописани најнижи износ пензије. Уколико је збир већи, корисник ће на рачун добити само износ који му је на основу стажа и зараде одређен. Наравно, да би се дошло до збира, инострана пензија се прерачунава у динаре према важећем девизном курсу на дан остваривања права. Уколико је инострана пензија остварена након пензи је у Србији, од тог дана се поново одлучује о најнижем износу пензије.
Дакле, постоји могућност да неко ко је користио најнижи износ без њега остане када стекне пензију у иностранству, или да од тог дана добија само разлику од збира свих пензија до гарантованог најнижег износа. У пракси, када је позната чињеница да пензионер има и стаж у иностранству, при одређивању висине пензи је у Србији ће се одложити одлука о најнижем износу. Практично у свим случајевима, осим ако осигураник још не испуњава услове у иностранству, та одлука ће утицати на право на најнижи износ.
Ако се на инострану одлуку не би чекало, велики број иностраних пензионера који немају пуно стажа у Србији би дошао у ситуацију да враћа преплаћени износ, а то би свакако требало избећи. То је и један од разлога због кога сви будући пензионери при подношењу захтева треба да пријаве и свој рад у иностранству. Наравно, уколико је пензионеру одређена пензија већа од најнижег износа, онда се то право и не разматра.
Могућа је и друга ситуација, а то је да пензија буде толико велика да мора да се ограничи. Највиши износ пензије за све категорије тренутно изно си 230.145,48 динара, а приограничењу висине не узима се у обзир да ли корисник има и пензију из иностранства.
бизнис.курир.рс
