Аранђеловдан, који се обележава у четвртак 20. новембра, један је од најважнијих православних празника. За овај дан везују се бројни обичаји и веровања, међутим, постоје и неке недоумице, као што је, на пример, да ли се на Аранђеловдан спрема жито.
Свети Архангел Михаило, коме је и посвећен Аранђеловдан, сматра се живим свецем, па због тога многи верници сматрају да се за овај празник не спрема славско жито. Да ли је заиста тако?
Ево шта је на ову тему у својој књизи “Да нам буду јаснија нека питања наше вере” написао упокојени Патријарх Павле.
Жито се не спрема за свете који су умрли, већ како се у самој молитви за освећење кољива свештеник моли, да се кољиво приноси у славу Бога, “у част и спомен светог (изговара се име славе породице), и у помен оних који умреше у благочестивој вери”. Ово је најбитнији део молитве у којој се открива смисао припремања кољива за Крсну славу. Крсна слава са славским колачем и кољивом се приноси Бога ради и у част крсног светога као заштитника породице.
Кувана пшеница није симбол смрти, већ живота оних који су живели и који сада живе у вери са Богом и својом Крсном славом. Истина је, такође, да су сви свеци живи, јер у Богу нико не може бити мртав – Бог је Бог живих, а не мртвих.
Погрешна пракса је вероватно настала услед чињенице да се жито спрема и за парастосе упокојеним ближњима. У оба случаја, жито представља жртву Богу и симболизује православну веру у опште васкрсење.
Та жртва се приноси Богу у име оног светитеља или упокојеног чије се име спомиње тога дана, или тог парастоса. Да ли је реч о светитељу који је живео, па се упокојио, или никада није прошао кроз биолошку смрт, попут Арханђела Михаила или Светог Илије, не прави никакву разлику у погледу жртава које се приносе Богу (славски колач, жито и вино).
еспресо/ало.рс
