Početna » ЗАСТРАШУЈУЋА СТАТИСТИКА: Деца у Србији већ од 12 година постају коцкари! Новац од ужине троше на ТИКЕТ

ЗАСТРАШУЈУЋА СТАТИСТИКА: Деца у Србији већ од 12 година постају коцкари! Новац од ужине троше на ТИКЕТ

Најмлађи испитаник који се патолошки коцка има 12 година. Још је тужније да је почео на апаратима кад је имао мање од 10 година уз брата или тату, показало је истраживање Центра “Живот није игра” из Новог Сада. Просек година ученика који се патолошки коцкају је 17, а скоро половина укупно анкетираних ученика изјавила је да игра игре на срећу.



Резултати показују и да половина мушких испитаника игре на срећу игра за новац, док је код женске популације тај проценат мањи и износи 37 одсто. Мушкарци су ризична популација, склонији су и патолошком и проблематичном коцкању од женских, каже се у истраживању Центра “Живот није игра”, а које је спровела дипл. психолог Јасмина Лековић.

Оно што је заједничко профилу најмлађих коцкара у Србији је да је највећи број њих, око половине почео са клађењем када су имали између 10 и 14 година.

– Више од половине ученика је прво искуство са играма на срећу имало између 10 и 14 године, најчешће је то била кладионица. Забрињава и податак да се деца млађа од 10 година сусрећу са играма на срећу уз помоћ родитеља који их уводе у тај свет. Скоро петина ученика тог узраста први пут је одиграла игру на срећу, најчешће лото, а има и оних којима је прво искуство било са кладионицом, рулетом, апаратима. Више од трећине анкетираних ученика је одговорило да су друг или другарица уплатили тикет уместо њих. У популацији који патолошки коцкају то је 74 одсто – показују резултати истраживања међу основцима и средњошколцима.

Сваки трећи ученик троши паре за ужину на коцкање
Сваки трећи ученик троши новац од ужине на игре на срећу покушавајући да новац умножи. Док је популацији ученика који патолошки коцкају 80 одсто оних који новац од ужине покушавали да умноже на кладионици, рулету, апаратима. На великом одмору је више од петине ученика опште популације одлазило у кладионицу или коцкарницу, а три пута су више одлазили ученици који патолошки коцкају.

– Више од трећине ученика који патолошки коцкају изјављује да је имало проблема услед коцкања и да су то били, на првом месту дуговања, затим изостанци из школе, слаб успех у школи, свађе са блиским особама, нервоза и раздражљивост, преваре, учествовање у тучама, крађе, узимање злата, новца из куће – наводи се у истраживању Центра “Живот није игра”.

На шта троше паре од коцкања
Како би наставили с коцкањем, 31 одсто ученика који су патолошки коцкари починило је кривично дело преваре или крађе.

Ако добију новац од игара на срећу ученици га највише троше на изласке и провод, затим на гардеробу, настављају са коцкањем и купују дрогу. Ученици који патолошки коцкају троше добијени новац на изласке и провод, настављају са коцкањем, на дрогу, гардеробу.

– Већина анкетираних ученика коцка у друштву, а то су најчешће другови, затим родитељи и рођаци. Преко њих су се и упознали са играма на срећу. Мотиви за игре на срећу код опште популације: ученици најчешће играју игре на срећу из забаве 21 одсто, а онда следе да повећају буџет, из досаде, кад их друштво позове, да убију време – показује истраживање.

Главни мотив за игром код ученика који патолошки коцкају је да повећају буџет, а не забава као што је испитаницима опште популације.

У спроведеном истраживању учествовало је 790 ученика. Узраст испитаника се кретала у распону од 11 до 20 година. На нивоу узорка било је две трећине мушких и трећина женских испитаника. Полна структура ученика у основним школама је уједначена док је у средњим школама било више мушких испитаника.

блиц.рс



You may also like

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2024 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept