Али, шта је с празницима који су у календарима истакнути болдованим, црним словима?
„А црно подебљано слово је више историјски за време Аустроугарске када су Срби тражили да не раде за празнике и када је видела колико празника има оно је испало да ми више не радимо него што радимо. И то су некада била црвена слова.“
Такође, на ,“масна“ слова треба избегавати кућне послове, ако не можете јавне. А објашњено је и зашто је то правило важно.
„Црвено слово у календару означава велики празник или великог светитеља. Тачно је то да су сви светитељи пред Богом велики (нема малих светитеља), али о тим празницима црква жели да покаже народу да су то велики празници када би народ требао да проводи време у молитви при цркви (и у породици – малој цркви), где се хришћани уче врлинском животу. Не треба само да размишља на животну егзистенцију где се непрекидно ради, већ да треба да брине и за душевну егзистенцију, молитва, милостиња, љубав… хришћанске врлине, живљење богоугодно.
То свакако, не значи да човек не треба другим данима да живи богоугодно, не, већ сваким даном, а то су дана када се посебно посвећујемо свом душом и телом на реч божију у цркви. Када посвећујемо време душевној храни а то је реч божија, када слушамо животе светитеља и из тога извлачимо оно шта је важно да би смо и ми задобили вечни живот“.
