Одговор на питање шта чини трајање стажа, да ли су то године проведене на послу или оно што је покривено уплаћеним доприносима за пензијско и инвалидско осигурање, постаје све битније питање пред одлазак у пензију. Истраживања показују да је значајан број грађана уочи пензије суочен с открићем да њихов стаж можда није онакав каквим су га замислили.
Да ли је укупан стаж онај за који свако од нас мисли да јесте – године проведене на послу или је стаж само оно што је покривено уплаћеним доприносима за пензијско и инвалидско осигурање? И колико је оних који се ухвате за главу када уочи одласка у пензију схвате да дан заснивања радног односа и одјаве с посла нису у континуитету покривене доприносима и да немају онолико година стажа колико су били уверени да имају. А због чега – због неодговорних послодаваца, пише Политика.
Иако би, дакле, датум почетка и престанка рада и трајање периода између та два датума требало да буде и трајање стажа, то, међутим, не мора да буде тачно. Пре свега, трајање стажа осигурања се уопште не рачуна на овај начин, већ на основу података о стажу за који су плаћени доприноси, јер трајање периода осигурања и трајање стажа у том периоду могу значајно да се разликују. Стаж осигурања може да буде и краћи, али и дужи од периода у коме је навршен, објашњавају у Фонду ПИО.
Дакле, када је то стаж краћи од календарског периода?
У пензијском фонду објашњавају да је за овај „раскорак” крив послодавац. Било због тога што није уплатио допринос или није поднео пријаву о трајању стажа, могуће је да у појединим годинама стаж буде краћи од очекиваног, календарског. У тим ситуацијама осигуранику преостаје једино да контактира послодавца и затражи да се неодговарајући подаци коригују. У случају да се овакви пропусти уоче у поступку доношења решења о пензији, онда се те корекције траже по службеној дужности од стране овлашћених радника фонда.
Будуће пензионере чешће збуњују новији видови радног ангажовања – попут привремених и повремених послова и уговор о делу, који су уведени у систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања 2003. године. Пре тадашњих измена закона за овакав рад нису се плаћали доприноси за ПИО па навршење стажа није ни било могуће, истичу у Фонду ПИО.
Привремени и повремени послови су слични „класичном” радном односу. Слични у смислу да се и за осигуранике који раде по овом основу предаје познати М-4 образац за сваку календарску годину у ком се наводи трајање стажа. Разлике су веће у погледу права које радник има – нема годишњег одмора, плаћеног прековременог рада, плаћеног боловања итд. У погледу трајања стажа, уговор о привременим и повременим пословима радницима омогућава да наврше онолико стажа осигурања колико дана су заправо радили. Ипак, за радника који обавља привремене и повремене послове провера стажа је донекле лакша. Када провери своје податке у матичној евиденцији, увек може да види тачно колико у којој години има стажа у месецима и данима. Ову могућност једино нема за текућу годину.
Уговор о делу ипак изазива веће забуне и то на различите начине. Пре свега, када послодавци уплаћују доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, пријава коју сачињавају садржи само податке о исплаћеној новчаној накнади и износу плаћеног доприноса. Трајање стажа није део пријаве М-УН која се предаје за уговор о делу, наглашавају у Фонду ПИО. Да би се стаж обрачунао, потребно је да се од пензијског фонда затражи његов упис.
С друге стране, уговори о делу могу да буду веома различити. Примера ради, ликовни уметник може да буде ангажован по уговору да ослика неку просторију или музичар да одржи концерт. Накнада за то може да буде изузетно висока и да буде довољна да „покрије” целу календарску годину, иако је фактичко ангажовање трајало само један или неколико дана. Да би се одредило трајање стажа, веома је значајан начин на који је послодавац пријавио ангажовано лице на осигурање.
Исто тако послодавац може да ангажује неко лице да по потреби у неколико календарских година одржи стручна предавања. За свако предавање исплати том лицу накнаду која је релативно висока. Уколико је збир накнада у једној години виши од најниже годишње основице – стаж осигурања у календарској години може да траје и свих 12 месеци, иако је то лице одржало само неколико предавања.
Дакле, за разлику од уговора о привременим и повременим пословима, код којих стаж по правилу траје краће од календарског трајања уговора, код уговора о делу је ситуација врло често супротна и за радника повољнија.
У сваком случају, савет за све који планирају одлазак у пензију је да провере своје податке о стажу како не би погрешно проценили датум када испуњавају услове. Ово посебно важи за оне који су радили на привременим и повременим пословима или по уговору о делу. Најважнији савет је – држите се података који за вас постоје у матичној евиденцији, а не датума почетка и краја уговора.
Озон/Политика
