У току ноћи на Балкану забележена је серија земљотреса, и то у Србији, Јадранском и Егејском мору. Она се нарочито наставила у нашој земљи, где је у току дана забележен још један низ потреса, у размацима од сат времена, у Мајданпеку, Краљеву и Бору. Сеизмолози иначе већ неко време упозоравају да постоји велика могућност да Србију погоди и земљотрес јачине 5 степени по Рихтеровој скали и наводе да ће се то десити у наредних 10 година.
Земљотрес критичне тачке
Листа лоцираних земљотреса, са сајта Сеизмолошког завода Србије, сведочи и чињеници да је у последњих пар дана сеизмичка активност врло појача на тлу Балкана, и то у Србији, Грчкој, Македонији и Бугарској. Како се може видети, само у Србији, од 11. децембра до данас, регистровано је 13 блажих земљотреса, а најснажнији је био јачине 2.3 степена по Рихтеру, и то у Крагујевцу.
Стручњаци су, у ранијем разговору за Блиц, напоменули да се не може прецизно дефинисати када би Србију могао да погоди тај земљотрес јачине 5 степени, међутим, као најугроженије подручје у нашој земљи издвојили су Шумадију, као и део западне Србије.
Централна Србија је најтрусније подручје, а Копаоник посебно
– Обрадио сам податке од 60. година до данас и оно што се може видети је да наш регион активнији у јесен и пролеће када су у питању земљотреси. Сваке јесени имамо земљотресе око 4 Рихтера. Занимљиво је да, када је у питању наш регион више земљотреса у јесен забележено на територији Хрватске, док је у пролеће то на територији Босне и Херцеговине – рекао је раније метеоролог Иван Ристић.
Ристић истиче да до децембра траје сеизмичка година и да ћемо тек видети да ли ће се и у ком интензитету затрести на нашем подручју. Оно што је још занимљиво јесте да је у овом периоду и Аурора бореалис видљивија на нашим просторима, што смо имали прилике да уочимо ових дана.
– Интересантно је да је и поларна светлост видљивија чешће у пролеће и јесен на нашим просторима. Зашто је то тако, нема објашњења, статистика показује овако – каже Ристић за „Пинк“.
Очекује се земљотрес магнитуде око 5 степени
Сеизмолошкиња Ана Младеновић недавно је изјавила да се очекује земљотрес магнитуде око 5 степени у Србији и то у подручју Шумадије, које и важи за најтрусније код нас. То би могло да се деси у наредних десетак година.
– Оно што смо много пута говорили до сад је да нас очекујем неки земљотрес који би имао магнитуду око 5 степени и њега и даље очекујемо, само не знамо када али десиће се негде у Шумадијском делу највероватније – рекла је Младеновић за Нова ТВ и додала да је ова тврдња заснована на геолошким истраживањима али и статистици и броју деценија који је прошао од претходног удара у том делу Србије.
Младеновић каже да геолози и сеизмолози прате и истражују раседе који су директно одговорни за дешавање земљотреса и онда на основу њихове геометрије, кинематике, односно брзине и начина кретања могу да претпоставке који би расед могао да буде одговоран за дешавање земљотреса у будућности.
Ово су подручја у Србији које може погодити земљотрес
Сеизмолошкиња Младеновић објаснила је да, када је у питању Србија, ово су најтруснија подручја:
Копаоник,
долина западне Мораве,
долина Велике Мораве,
Краљево,
Трстеник,
Крушевац,
навише ка планини Рудник,
Ваљево,
Лазарево,
Мионица и
евентуално Свилајнац и Параћин.
Објашњава да у Србији не може да буде јачих земљотреса од 6 степени по Рихтеровој скали зато што смо далеко од места где се генерише тектонски напон.
– Код нас не може ништа специјално велико да се створи – тврди Ана Младеновић.
Она је истакла и да је централна Србија најтрусније подручје.
– Копаоник је најтрусније подручје код нас, затим долина Западне Мораве – Краљево, Трстеник, Крушевац, планина Рудник, околина Ваљева, Свилајнац и Параћин, значи сам центар Србије. Требало би да се у грађевинском смислу објекти више осигуравају на Копаонику, али да ли то раде, не знам – каже Младеновић.
Београд није трусан
Ана Младеновић је истакла и да, када је у питању Београд, сама територија престонице није трусна.
– Најближа сеизмичка подручја су Мионица, Лазаревац, Ваљево, то је на неких стотинак километара од Београда и ту може да се деси земљотрес отприлике ове магнитуде као што је био у Румунији – каже Младеновић.
Она је навела и да неке веће штете од земљотреса у тим подручјима не би требало бити, осим да попадају књиге са полица и да се оштете зидови који нису носећи.
– Код нас земљотрес не може бити много јак и не може имати такво рушилачко дејство као овај у Турској, где је катастрофално. Код нас неће бити тако и нема разлога да напуштате објекат. Ако кренете напоље, можете се наћи на степеништу које је структурално најлабилније, па је најбоље да станете и сачекате да видите шта се дешава и ако је баш велико љуљање, да изађете – истакла је Младеновић.
Први земљотрес регистрован у Србији, последњи у близини Свете Горе
Како је Блиц јутрос писао, рано јутрос забележена је серија земљотреса у нашем региону.
Први је регистрован у Србији, тачније у Бујановцу, јачине 1.7 степени по Рихтеровој скали, у 2.25 сати током ноћи. Затим је уследио у Јадранском мору, близу Херцег Новог, јачине 2.3 степена, потом у Егејском мору недалеко од Атоса, јачине 3.1 степен.
У току дана, серија земљотреса се наставила, и то у Србији. Тло се прво тресло у Мајданпеку јачином 1.8 степени по Рихтеру, затим у Краљеву, јачином 1.9 степени и на крају у Бору, јачином 1.7 степени.
Како се може видети на сајту Сеизмолошког завода Србије, сваки следећи земљотрес био је све јачи, а размак између последња два био је само 10 минута.
Најјачи земљотреси у Србији
Ово је списак свих најјачих земљотреса откад се сеизмолошка активност бележи у Србији и први на списку је управо Свилајнац око ког подрхтава тле и ових дана:
Свилајнац, 8. април 1893. – 5,8 степени по Рихтеровој скали
Лазаревац, 24. март 1922. – 5,7 степени по Рихтеровој скали
Рудник, 15. мај 1927. – 5,9 степени по Рихтеровој скали
Копаоник. 18. мај 1980. – 5,8 степени по Рихтеровој скали
Маљен, 29.септембар 1998. – 5,7 степени по Рихтеровој скали
Пећ, 11. фебруар 1662 – . 5,5 степени по Рихтеровој скали
Јагодина, 4. фебруар 1739. – 5,5 степени по Рихтеровој скали
Врање, 26. фебруар 1755. – 5,1 степени по Рихтеровој скали
Голубац-Нова Молдава, 10. октобар 1879. 5 – степени по Рихтеровој скали
Крупањ, 25. јул 1906. – 4,6 степени по Рихтеровој скали
Витина, 10. август 1921. – 5,4 степени по Рихтеровој скали