Стручњаци за сајбер претње упозоравају на преваре откривене на интернету које циљају на потрошаче током новогодишњих и божићних празника.
Људи у Србији, током новогодишњих празника прошле године, масовно су постајали мета превараната путем СМС порука, Воцапа-а и сличних апликација, упозоравају стручњаци компаније Касперски, преноси Танјуг.
Поруке су обавештавале кориснике да је испорука њихове пошиљке обустављена због нетачних података или додатних трошкова, а у тексту би се налазио малициозан линк који је водио на лажне странице за унос личних података, кућне адресе и података о платним картицама, наводе стручњаци из компаније Касперски.
Једна од превара коју су стручњаци открили је португалска превара са божићним рецептима.
Ова превара, која је првенствено усмерена на кориснике у Бразилу, почиње наизглед безазленим имејлом који промовише рецепт за празнични колач.
Жртве се подстичу да плате малу накнаду како би добиле рецепт, а акон што се уплата изврши, подаци са кредитне картице жртве бивају украдени.
Преваранти такође прикупљају јединствене бразилске идентификаторе као што су ЦПФ и ЦНПЈ, који су кључни за приступ банкарским услугама.
Са овим информацијама, преваранти могу обавити неовлашћене куповине или покушати да приступе жртвином рачуну у банци.
Лажне онлајн продавнице су још једна идентификована превара и оне опонашају изглед и функционалност легитимних веб-сајтова за куповину, нудећи сезонске производе попут украса, поклона, па чак и јелки са великим попустима.
Ове странице често делују веома локализовано и прилагођавају језик и валуту географској локацији корисника, користећи податке из претраживача.
Жртве обично долазе до ових продавница путем линкова из огласа или искачућих прозора, а циљ ових сајтова је крађа новца.
Такве преваре често кратко трају јер их легитимни продавци брзо пријављују.
Бесплатни мобилни подаци су превара која користи примамљивост бесплатних услуга, тврдећи да нуди бесплатан мобилни интернет који важи код свих главних оператера.
Како би добили бесплатан интернет, жртве морају да поделе промотивни линк са 10 до 15 контаката путем Воцап апликације, чиме се превара шири.
Када жртва подели линк, од ње се тражи да унесе своје личне податке – име, број телефона и имејл, а прикупљени подаци се затим продају на дарк вебу или користе за друге преваре.
У неким случајевима, жртве несвесно преузимају малвер који угрожава њихове уређаје, што доводи до даљих злоупотреба.
Празнична исплата у име државних органа је превара у којој се преваранти представљају као државни органи, обећавајући исплате поводом празника.
Ова превара је забележена у неколико афричких земаља, укључујући Кенију и Нигерију.
Како би примили исплату, од жртава се тражи да попуне анкету и унесу личне податке попут имена и броја телефона.
Пошто попуне анкету, корисници се позивају да поделе линк ка објави са својим контактима путем Воцап апликације.
Прикупљени подаци се додају у базе за преваре, а затим продају трећим лицима или користе за фишинг нападе и крађу идентитета.
Наградна игра са луксузним аутомобилом откривена је у Индонезији, а преваранти су покренули лажне наградне игре које корисницима нуде прилику да освоје луксузни спортски аутомобил.
Најчешће се користе имејлови за намамљивање жртава, а да би преузели награду, од њих се тражи да дају личне податке као што су пуно име и презиме, број телефона и адреса.
Иако аутомобил никада не стигне у њихове руке, украдени подаци се користе за крађу идентитета, фишинг нападе или се продају на црном тржишту за друге преварантске активности.
Стручњаци препоручују да се из безбедносних разлога увек провери аутентичност веб-сајтова и понуда пре него што се изврши куповина, као и да се избегава отварање линкова из нежељених имејлова или порука.
Упозоравају и да се не деле лични подаци, осим ако се шаљу верификованој и поузданој институцији.
