-Измене предвиђају да се стане на пут лажним рецензијама, односно мораће да постоји следљивост да ли су рецензије дали стварни потрошачи или су дати од стране лица које су ангажовали трговци. Онда, због чега када се кликне на одређену робу искаче баш тај трговац као први. Дакле, мораће и то да се такође дефинише и низ других ствари које се тичу безбедности и информација које је обавезно дати потрошачима код интернета куповине, пре свега како да заштите податке о личности – рекла је Перинчић за Тањуг.
Она је истакла да је очигледна експанзија куповине преко интернета, подсећајући да је, према подацима Народне банке Србије, у односу на прошлу годину, у другом тромесечју за 35 одсто повећана интернет куповина, напомињући да су то подаци само за плаћања картицама.
Како је навела, потребно је да потрошачи који купују путем интернета буду информатички оспособљени, како не би дошло до проблема до којих, нажалост, долази.
На питање да ли постоје подаци колико у Србији има нерегистрованих предузетника и фирми, Перинчић је рекла да такав подаци не постоји стално јер се појављују нови нерегистровани субјекти.
-Они могу да преко платформи ‘Купујем, продајем’ итд. да продају половну робу, али не могу да се баве продајом нове робе јер је реч о класичној трговини, дакле, о привредној делатности. Уколико дође то таквих сазнања, оглашивач веб платформа мора таквог несавезног оглашивача да скине са платформе и да упозори на његову делатност – навела је она.
Додала је да на исти начин, уколико дође до преваре, оглашивач мора да сарађује са државним институцијама, да доставља потребне податке да би се открило такво лице.
-Те податке не може да доставља конкретно оштећеном, односно потрошачу, зато што је реч о заштити података о личности, али по захтеву државних институција мора да се достављају ти подаци – рекла је Перинчић.
Петар Богосављевић из Удружења потрошача Београда оценио је да је повећана одговорност потрошача, али недовољно.
-Повећан је ниво образовања потрошача, мада недовољно.Суштина јесте у томе, управо кад говоримо о преварама, то указује на лаковерност потрошача и веровање у рекламе које се пласирају, знајући да су рекламе ту да би привукле пажњу потрошача, да би их опустиле да са смањеном одговорношћу доноси одлуке о куповини – рекао је.
Према његовим речима, злоупотребљава се недовољно потрошачко образовање, како истиче, у целини али посебно у области интернет трговине.
-Много тога је потребно да потрошачи пре доношења одлуке о куповини знају да би били заштићени, и трговци и потрошачи – јер заштитом потрошача као појединца штити се оно што је фер конкуренција на тржишту – објаснио је Богосављевић.
Истакао је да није редак случај да се не поштују закони који се односе на оглашавање закона у трговини, закона о заштити построшача и “изузетно агресивне рекламе којима се подстичу управо они лоши произвођачи”.
-Ако би се примењивали закони од власника мрежа, продаваца, државних органа до потрошача, ове појаве би биле спорадичне. Међутим, проблем непоштовања закона је рак рана у основној области заштите потрошача, па и система у целини. Незаштићен потрошач је практично оно што је простор на коме се дешавају аномалије које су везане за привредни криминал – рекао је Богосављевић.
Тањуг
