То су данас потврдили и из Народне банке Србије, на конференцији о представљању Извештаја о инфлацији.
Вицегувернер НБС Жељко Јовић навео је да су анализирали и феномен о коме се све више говори и у свету, а то је да током инфлаторних притисака брже расту цене јефтинијих брендова од скупљих брендова истих производа, који је познат као cheapflation.
Наша анализа је потврдила да је унутар категорије храна и пића у периоду од 2022. до 2024. године кумулативан раст цена јефтинијих брендова био за пет процентних поена виши у односу на скупље брендове, рекао је он.
Јовић је навео да је потврђена и друга особина тог феномена, а то је да се највећа разлика у кретању цена јефтинијих и скупљих брендова јавља током најизраженијих инфлаторних притисака.
Према писању Блица, позитивна динамика активности у привреди настављена је и у последњем тромесечју 2024. године, када је, према процени Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа износио 3,3 одсто, а на нивоу године тај раст је достигао 3,9 одсто, нагласио је он.
Како су навели из НБС, једини изузетак у овом феномену била је цена чоколаде.
О чему се ради?
Према Институту за фискалне студије (ИФС), инфлација је широм света нагло порасла између 2021. и 2024. године, достигавши највиши ниво у последњих 30 година. Међутим, овај раст цена није подједнако погодио сва домаћинства.
Цене хране и горива су нарочито брзо расле, несразмерно умањујући куповну моћ домаћинстава са нижим приходима, саопштио је портпарол ИФС-а.
Поред тога, цене производа приватних робних марки повећане су у већем проценту него цене скупљих, „премијум“ производа. Овај феномен назван је „cheapflation“ (јефтина инфлација), а његов утицај осећа се и на потрошаче и на произвођаче.
Како утиче на потрошаче?
Глобална економска нестабилност посебно је погодила потрошаче са нижим приходима, јер они теже подносе раст трошкова.
Цене најјефтинијих производа порасле су више него цене скупљих алтернатива, рекао је Марк Линч, партнер у фирми Огма партнерс, специјализованој за корпоративне финансије.
Међутим, овај тренд погађа и домаћинства са вишим приходима, јер се многи купци, суочени са економском несигурношћу, окрећу јефтинијим производима – који сада нису толико повољни као раније.
Како „cheapflation“ мења стратегије произвођача?
Произвођачи хране и пића такође прилагођавају своје пословање овом тренду.
Код јефтинијих производа све је присутнија замена скупљих састојака јефтинијим алтернативама, што доводи до пада квалитета.
То додатно погађа потрошаче са нижим приходима, који сада за исти новац добијају лошији квалитет.
Ипак, очекује се да ће у будућности конкуренција оборити цене повољнијих производа у односу на премијум опције, што би могло да врати стару разлику у ценама.
Блиц
