Током ове недеље месо се не конзумира, али су дозвољени млечни производи и јаја, чак и у среду и петак, који су иначе посни дани. Овај период се у народу назива и Бела недеља, Сирна недеља или Загонетна недеља, док је последњи дан овог периода познат као Недеља праштања, када се верници међусобно моле за опроштај, како би у пост ушли духовно очишћени.
Народни обичаји и веровања
Сиропусна недеља је и време Белих поклада, па по селима крећу маскиране поворке, које се традиционално дочекују по кућама уз дарове и песму. У неким крајевима, око записа (светих стабала) некада су се градиле велике љуљашке, око којих су се окупљали младићи и девојке, док је народ уживао у песми и игри.
Према старим веровањима, у овом периоду “земља спава”, па се не препоручује рад на њиви и у пољу. Такође, жене обављају само најнеопходније послове, док се деци брани да штаповима дирају воду, јер се сматрало да би то могло нарушити природни склад.
Ова недеља се сматра опуштенијом и радоснијом у односу на остале у години, јер је то последња прилика да се људи опусте и уживају у храни и дружењу пре дугог поста, који осим телесног уздржавања, подразумева и духовно прочишћење.
Са завршетком Сиропусне недеље, почиње Велики пост – време када се верници припремају за Васкрсење Христово, кроз молитву, покајање и уздржавање, како би прославили најважнији празник са чистим срцем и душом.
24седам/РТС
