Kovrdžavost lista breskve izaziva gljiva Taphrina deformans koja napada sve zeljaste delove te voćke, pri čemu su najkarakterističniji simptomi na lišću. Ona spada u red najvažnijih bolesti breskve. Do sada nije zabeleženo da je prošla godina kada se moglo proći bez zaštite od napada ovog patogena. Zaštita je samo preventivna a štete koje se jave ne mogu se popraviti. Prvi simptomi se mogu uočiti sa pojavom lišća uproleće. Mlado lišće počinje da se deformiše, uvija, gubi hlorofil i menja boju. Micelija gljive u parenhimu lista uništava hlorofil, on gubi zelenu boju i postaje žutocrvenkast do ljubičastocrvenkast. Prvi razvijeni listovi poprimaju mehurast i kovrdžav izgled. Listovi su zadebljani, krhki bledo zelene boje s crvenkastim rubovima. Ti listovi brzo zasuše i počnu da otpadaju. Posebno opadaju ako nastupi vetrovito vreme.
Takva stabla vrlo rano ostaju bez lisne mase. Zametnuti plodovi zbog nedovoljne fotosinteze ubrzo nakon zametanja opadaju. Ukoliko su uslovi za rast i razvoj povoljni, takva stabla ponovno počinju vegetaciju, ali često zbog nepotpune dozrelosti mladica stradaju od niskih temperatura u zimskom periodu. Ako se zaraze ponavljaju godinama, stabla slabe i vrlo brzo propadaju. Intenzitet pojave bolesti u uskoj je vezi s prisutnim čestim padavinama u fenofazi kretanja vegetacije breskve. Na zaraženim listovima micelij gljive prorasta tkivo lista i na gornjoj površini stvara se mehur koji predstavlja askuse s askosporama. Krajem maja askusi pucaju i oslobađaju se askospore koje nošene vetrom i kišom dospeju na koru stabala i grančica breskve.
Tu klijaju i formiraju miceliju. Ta micelija ne ulazi duboko u koru već se isključivo održava u životu saprofitski. Sledeće godine ta micelija stvara konidije koje kiša, cedeći se niz grane, nosi na tek prolistale breskve. Listovi breskve u početnim fazama razvoja su vrlo osetljivi i micelija gljive širi se u mezofilu lista, intercelularno te dovodi do hipertrofije ili mehuravosti lista. Čim listovi očvrsnu nisu više podložni napadu bolesti, a sekundarnih infekcija nema. Spore klijaju na temperaturi oko 10°C, dok je optimalna temperatura za klijanje spora 20°C. Na temperaturama preko 26-30°C klijanje prestaje. Ukoliko leto počne rano sa sušnim periodom i visokom temperaturom, to ne odgovara prouzrokovaču kovrdžavosti lista breskve, dok mu vlažno vreme sa višim temperaturama odgovara za razvoj.
S obzirom da do zaraze dolazi u rano proleće prilikom bubrenja i otvaranja lisnih pupoljaka, a vreme je u tom periodu teško predvideti, potrebno je preventivno sprečiti da eventualna kiša ne donese konidije na nezaštićeni mladi listić. Do danas bakarna sredstva predstavljaju okosnicu zaštite protiv većina bolesti, a za breskvu to je gotovo sinonim. Za efikasnu zaštitu potrebna su barem dva do tri tretiranja, naročito ako vlada kišovito vreme. Jedno tretiranje obavljamo dok su pupoljci potpuno zatvoreni, a drugo tretiranje obavljati u fenofazi bubrenja pupoljaka čistim bakarnim preparatom. Sredstvo treba da se odlikuje dobrom otpornošću na ispiranje kišom što daje sigurnost dugotrajne zaštite.
U fenofazi otvaranja pupoljaka tretirati preventivno sa preparatima na bazi aktivne materije dodin ili ciram. Preventivno zimsko tretiranje bakrom nije dovoljna zaštita od infekcije prouzrokovača kovrdžavosti lista. Praćenje fenofaze i praćenje prognoze vremena je ključ uspeha, odnosno obavljati tretiranja pre pojave kiše. Naknadna suzbijanja kad se bolest uspela razviti ne daju gotovo nikakve rezultate. Ako slučajno niste obavili prskanje pre kiše, a pupoljak je otvoren, tretirajte čim kiša stane.
Trikić Nikola PSSS Smederevo
