Многи су у дилеми шта би тог дана требало да се нађе на трпези.
Како је Васкршњи пост строжи од Божићног, то подразумева да је током претходних недеља било дозвољено разрешење на уље и вино само суботом и недељом, а рибу је било дозвољено јести на два велика празника – на Благовести које увек „падају“ 7. априла и на Цвети, које спадају у покретне празнике и увек се обележавају недељу дана пре Васкрса. Свим осталим данима у току Васкршњег поста било је допуштено јести искључиво храну спремљену на води.
Такво је правило и за Велики петак. На трпези би требало да се нађе искључиво храна спремљена на води – барено поврће, свеже или суво воће и поврће, као и хлеб, мед и барени пиринач.
Многи греше када мисле да су тог дана дозвољене посне грицкалице – крекери, штапићи, чипс, наполитанке и остали кондиторски производи без млека, јер садрже или уље или маргарин.
По канону нису пожељни ни ратлук ни желе бомбоне, јер садрже желатин.
У већини домова у Србији сматра се да би на Велики петак требало јести рибу и рибљу чорбу, као и кромпир салату преливену уљем. По православним канонима, оваква врста поста није прикладна два дана пред Васкрс.
Посебно не би требало користити виљушку и нож приликом обедовања, нити ваља солити храну. По предању, онај ко соли храну на Велики петак додатно „сипа со на Исусове ране“.
Уколико сте верник који се стриктно придржава правила Васкршњег поста, на Велики петак требало би се уздржавати од хране и пића до заласка сунца. Овог правила разрешени су деца, труднице и болесни.
