„Ово је само први у низу састанака. Желимо да сваки динар државне подршке стигне тамо где је најпотребнији – на село, на њиву, у штале, воћњаке и винограде наших вредних домаћина“, рекао је Гламочић.
Како се наводи у саопштењу Министарства пољопривреде, Гламочић је казао и да је поштовање преузетих обавеза, посебно рокова исплате субвенција, од кључног значаја за очување поверења између државе и пољопривредника.
Министар је нагласио и да одступања од договореног нису прихватљива, без обзира са које стране долазе и додао да је потребно да у наредном периоду дође до озбиљније анализе и могућег редефинисања аграрне политике.
„Суочени смо са бројним изазовима, попут поремећаја у производњи свињског меса, што нам указује да морамо стратешки јачати прехрамбени суверенитет земље. Ипак, важно је напоменути да је Србија у бољој позицији од већине суседа када је реч о пољопривредној стабилности“, рекао је Гламочић.
Он је најавио и да ће у процес креирања нових мера бити укључени водећи стручњаци из научних и образовних институција, као и представници пољопривредних удружења, уз нагласак да аграрна политика мора бити резултат струке и аргумената.
„Место за доношење одлука је у институцијама, не на улицама. Подстицајне мере се не могу формирати под притиском, већ у складу са реалним потребама сектора и одговорношћу према грађанима“, рекао је министар апелујући на дијалог и конструктивност у интересу целог аграрног система.
Гламочић је затражио и хитно расписивање јавног позива за подстицаје за купљено декларисано семе, као и активирање субвенционисаних кредита за пољопривреднике.
Како је истакао, ови кораци су морали бити спроведени пре почетка пролећне сетве.
„Неопходно је да до краја године направимо јасан календар јавних позива за 2026. и да пољопривредници већ на почетку године знају шта их очекује, по узору на праксу Покрајинског секретаријата за пољопривреду“, поручио је он.
Гламочић је указао, како је наведено, на озбиљне пропусте у раду Управе за аграрна плаћања, нарочито у домену организације, архивирања предмета и укупног функционисања службе, додајући да је те проблеме уочио и док је обављао функцију саветника председника Републике Србије.
Он је додао и да је посебан акценат стављен на праћење реализације буџета и поштовање рокова исплате.
