Ускоро ћемо имати објаву јавног позива и за изградњу објеката, али ћете о томе бити правовремено обавештени, рекао је Гламочић.
На седници је закључено да домаћа биљна производња треба да буде намењена домаћем сточарству и прерађивачкој индустрији, да подстицаји треба да буду издашни за хектаре покривене воћем, поврћем и условним грлима, као и да се препоручују инвестиције и сезонске интервенције у сектору воћарства, укључујући могућност репрограма. Он је рекао и да су воћари, а посебно произвођачи кајсија, претрпели велике штете услед временских неприлика, али да могу радити на одговарајућој заштити својих усева.
Министарство увек има расписане јавне позиве за осигурање усева, али је проблем и што осигуравајуће куће због већег ризика повећавају цену осгурања, рекао је Гламочић и додао да држава наставља да пружа подршку кроз повраћај средстава у износу од 40 одсто од премије осигурања, односно 70 одсто за пољопривредне произвођаче.
Он је указао на проблеме са којима се пољопривредници суочавају приликом пријаве на еАграр истакавши да им је требало оставити простор да се „уходају“, јер систем није обезбедио бржу исплату субвенција како је то планирано.
С друге стране, наши пољопривредници су натерани да користе еАграр и да то нисмо урадили они би избегавали дигитализацију. Радићемо на побољшању ефикасности тог система, рекао је министар.
Према његовим речима, министарство је у претходном периоду искористило свега 14 одсто буџета, а запажена је и недовољна искоришћеност ИПАРД фондова.
Министар је оценио и да Управа за ветерину не комуницира на прави начин са грађанима када је у питању безбедност хране.
Једно је безбедност у коју спада микробиолошка и бактериолошка, а друго квалитет. Покренули смо измене правилника, како би наши грађани знали шта конзумирају. Мора се јасно назначити земља порекла и да ли је производ свеж. То ће подстаћи домаћу производњу и регулисати цену, рекао је Гламочић.
Он је истакао да ће министарство радити на промени начина декларисања хране биљног и животињског порекла, као и превенцији по питању заразе слинавке и шапа која је актуелна у Европи.
Министар је истакао да ће стратешки приорити министарства бити прехрамбени суверенитет Србије, дигитализација, стимулисање интезивне производње и извоз домаће хране, као и разграничење националних подстицаја и ИПАРД фондова. Међу краткорочним циљевима министарства, Гламочић је навео континуирану подршку за набавку приплодних грла и системску контролу нивоа афлатоксина у млеку.
